Zova

Sambucus nigra

Taksonomija

1. CARSTVO Plantae
2. RAZDEO Magnoliophyta
3. KLASA Magnoliopsida
4. RED Dipsacales
5. PORODICA Adoxaceae
6. ROD Sambucus

Opšti opis

Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla kora je svetlo smeđa, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradavičasta. Vec u blizini zemlje izbijaju postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okružuje plutasta,bela i veoma lagana srž . Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, začiljenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su sakupljeni u pljosnati paštita, a boja im je bela do žućkasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u početku zelene, zatim crveno-smeđe i naposletku sjajne. Bobe su male i sočne. Cvetovi su jakog i veoma ugodnog mirisa, koji u suvom stanju postaju blaži. Ukus cvetova je gorkast i aromatičan. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus , dok su pripremljeni kao kompot ukusni.

Stanište

Raste na rubovima šuma i osunčanim šumskim krčevinama. Na zapuštenim mestima i u blizini naselja. .

Medicinski značaj

Čaj od listova i mladica zovine ili bazge koristi se za pospešivanje izlučivanja mokraće , nakupljene tečnosti u telu, za lečenje šećerne bolesti kao i za čišcenje i poboljšanje krvi. čaj od cvetova bazge koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripe, početne upale pluća, jake kijavice, ospica, šarlaha, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i kod svih reumatičnih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje čaja kojim se odstranjuju poteškoće kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i mehura, leči vodenu bolest, razne edeme te tvrdu stolicu. Kod nje su korisni i cvet, i kora, i plod, i list, i koren. Zreli plodovi zove su takođe vrlo korisni. Pored mnogih drugih za zdravlje važnih materija, ove bobice, naravno kada su potpuno zrele, imaju više vitamina B nego i jedna poznata namirnica. Pošto se ne jedu sveži, plodovi zove se kuvaju bilo kao kompot, bilo kao džem. Lekovito deluju protiv nesanice. Sok od svežih boba koristi se u lečenju neuralgije trigerninusa (neurlagija ličnog živca), za jačanje, čišćenje krvi, umirenje trbušnih grčeva i crevnih kolika, za apetit.

Droga i hemijski sastav

Koristi se cvet, a nešto ređe plod (zreo) i list. Cvetovi sadrže etarsko ulje koje sadrži oko 40 materija: flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, sluz, tanine, pektine i dr. U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo etarskog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C i dr. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati mineralnim materijama (gvožde, natrijum, kalijum) i njihovim solima.

Lekovite biljke su, u većoj ili manjoj meri, zastupljene u velikom broju vrlo raznorodnih biljnih zajednica (asocijacija) u Vojvodini. Utvrđeno je njihovo prisustvo u 115 fitocenoza i to: 36 šumskih , 31 livadskih , pašnjačkih i stepskih asocijacija, 14 ruderalnih, 6 korovskih (segetalnih), 15 halofitskih i 13 močvarnih i akvatičnih asocijacija. Ima 18 šumskih zajednica.

Sastav

Cvet sadrži heterozide koji izazivaju znojenje, sambunigrozid (cijanogenetski heterozid), flavonski heterozid rutozid, tanina, svega oko 0,025% etarskog ulja konzistencije masti nepoznatog sastava, zatim ima smole, šećera, holina, organskih kiselina i dr. U kori i listu ima, pored ostalog, sambunigrina - jednog alkaloida i purgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora je najpre blagog ukusa, a zatim gorkog . Deluje purgativno, a u većoj dozi i diuretično . Od zrelih, sočnih plodova peku rakiju. U bobicama, pored šećera, ima bučne kiseline i mnogo crveno-ljubičaste boje. Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt i upotrebljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrebljavaju za lečenje mnogih bolesti.

Narodna imena

abzov, bzova, bazga, baz, bažovina, bazag, baz-govina, bazdov, bazovika, bezgovina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, buzovka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zova, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.

Pripremila: Tamara Krstić, IV-4

izvor:

gimnazijaso.edu.rs