Brest

Ulmus campestris L.

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razdeo: Magnoliophyta
• Razred: Magnoliopsida
• Red: Rosales
• Porodica: Ulmaceae
• Rod: Ulmus
• Vrsta: Campestris

Postanak imena

Ime kod Rimljana za brest - Ulmus, a keltski elm ili ilm. Stari narodi nazivali su brest drvetom Morfeja ili snova.

Izgled i osobine

Brest je listopadno drvo koje izraste u visinu i do 35 m. Ima ispucalu koru i listove široko - eliptične, jajaste sa asimetričnom osnovom i na vrhu naglo zašiljene. Liska je po obodu dvostruko testerasta, a nervatura na njoj izraženo perasta. Cvetovi su neupadljivi i pojavljuju se pre listanja, na prošlogodišnjim grančicama. Plod je krilasta orašica. Drvo je jedričavo, beljika uska, žućkastobela do prljavožuta, a srčika smeđecrvena do tamnosmeđa.

Upotreba

Drvo je vrlo tvrdo, pa se kao takvo veoma često koristilo u kolarstvu i stolarstvu (furnir, rezbarstvo). Dobro se obrađuje i lepo glača. Prima i vodene boje. Od njega se izrađuju kundaci i lafeti. Osim toga, lisnik od potkresivanja bresta, koristio se za ishranu stoke (posebno ovaca), a po kvalitetu se ravna sa dobrim livadskim senom. Istucani list se koristio u podrumarstvu. Poznato je i korišćenje drugog sloja brestove kore u narodnoj medicini - za lečenje kožnih bolesti. Poslednjih godina, ova vrsta drveta je sve ređa, jer mnoga stabla izumiru, iz još nepoznatih razloga. Živi do 500 godina.

Vrste brestova

Poljski brest

Stablo visoko do 30 m, kora u mladosti glatka, smeđastosiva. Drvo je jedričavo, srž smeđecrvena do tamnosmeđa. Pore kasnog drveta u uskim, valovitim, često isprekidanim nizovima.

Gorski brest

Stablo visoko 20 - 30 m, krošnja široka, kora u mladosti glatka, smeđastosiva, kasnije uzdužno izbrazdan lub tamnosivosmeđe boje. Posebno se ceni kao kolarsko i tokarsko drvo

Pripremila: Knežević Ivana, IV-4

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs