Obicna mlecika

Euphorbia cyparissias

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Klasa: Magnoliopsida
• Razdeo: Magnoliophyta
• Red: Malpighiales
• Porodica: Euphorbiaceae
• Potporodica: Euphorbioideae
• Rod: Euphorbia
• Vrsta: Euphorbia cyparissias

Opšti podaci

Obična mlečika je višegodišnja biljka, visoka 15-50 cm, gola ili pomalo dlakava, sivozelena, sa cilindričnim puzećim korenom. Stablo je uspravno, većinom razgranato. Listovi su sedeći, spiralno gusto raspoređeni, uskolinearni, čitavom dužinom jednako široki (2-3 mm), zatupasti ili kratko ušiljeni, sa jednim nervom. Pricvetni listovi su jajajsto-rombični ili trouglasto-srcasti, tupi, žuti, a kasnije obično postaju purpurni. Cvast cijatija je dugačka oko 3 mm. Njeni nalik latici cvetovi su obično zeleno-žuti. Obična mlečika cveta od aprila do jula. Plod je čaura, dugačka oko 3 mm, istaknuto tačkasta, sa tri brazde. Kad sazri, plod puca na četiri dela i seme ispada iz čaure. Seme je glatko, dugačko oko 2 mm, jajasto-okruglastog oblika. Kad se biljka preseče, curi belo, gorko i vrlo ljuto mleko koje na koži izaziva zapaljenje i plikove. Seme je takođe ljuto i otrovno. Stoka je ne pase. Otrovnost potiče od euforbona.

Upotreba

Nekada se upotrebljavala kao drastično sredstvo za purgiranje i za izazivanje rana. Danas se u naučnoj medicini ne upotrebljava. U narodu se upotrebljava uglavnom spolja: za skidanje bradavica, ređe iznutra za izazivanje povraćanja i za čišćenje.

Stanište

Raste na suvim, sunčanim i peskovitim mestima. Sreće se po svetlim šumama i u žbunjacima, na šumskim proplancima, na utrinama, u njivama, na brdskim sušnim livadama, a pojavljuje se i na umereno vlažnim livadama i pašnjacima, od nizijskog pa sve do alpskog regiona (i preko 2500 m).

Rasprostranjenost

Rasprostranjena je u celoj srednjoj i južnoj Evropi, u južnim delovima Skandinavije, u srednjem i južnom delu istočne Evrope, u južnim delovima Skandinavije, u Sibiru (sve do Bajkala); preneta je i u Severnu Ameriku. Kod nas je opšterasprostranjena. Pripada evropskom flornom elementu.

Razmnožavanje

Razmnožava se semenom i naravno veoma dobro razvijenim podzemnim korenima, što dozvoljava brzo i gusto širenje.

Ostali narodni nazivi: vučji mlečec, gorac, kačje mleko, mali mleč, mleča, mliječ, mlič, mličika, mlječer, mlječika, rodino mleko, tužica, tužiče, carevac.

Pripremio: Lazar Golubović, IV-5

izvor:

gimnazijaso.edu.rs