TATULA

Datura stramonium

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razdeo: Angiosperms
• Klasa: Asterids
• Red: Solanales
• Porodica: Solanaceae
• Potporodica: Solanoideae
• Rod: Datura

Narodni nazivi

kužnjak, bikov list, bika, bulnjak, kravljača, smrdljika, stemičnjak, trava od astme, trava od sipnje, trava od zaguši, velja turica, zli čičak, zubna trava, kužjak

Opis biljke

Tatula je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka i preko 2 m. Ima koren vretenast, dobro razvijen, bele boje. Stabljika je jaka, okrugla, šuplja, trojno razgranata i gola, debljine 2-3 cm. Listovi na stabljici izrastaju spiralno, na maljavim lisnim drškama. Dužina im je oko 15 cm, a širina oko 10 cm. Jajastog su oblika, po obodu su nazubljeni, tamnozelene boje. Cvetovi su pojedinačni, krupni (5-8 cm), smešteni na kratkoj peteljci, stoje uspravno na stabljici. Bele su boje, zvonastog i duguljastog oblika. Krunica je najčešće bele boje, levkasto cevastog oblika, nazubljena. Plod je zelena bodljikava čaura (prečnika oko 5 cm). Kada plod sazri, požuti i raspukne se. Semenke su crne do smeđe boje, hrapave, pljosnate, bubrežastog oblika.Miris biljke je odbojan, jer zaudara, a ukus gorak, slan i odvratan.

Stanište

Raste kao korov na zapuštenim zemljištima, u ruševinama, uz putove, na poljima, u blizini naselja. Daturu možemo naći svuda u svetu. Vrlo je otporna i možete je potražiti gde god da se nalazite. Raste na vlažnom i ponekad suvom tlu. Ne zahteva bogato tlo i zato može uspeti gotovo svuda, a zbog njene rasprostranjenosti smatraju je korovom.

Sastav

Tatula sadrži eterično ulje, atropin, skopolamin, hiosciamin, hioscin, stramonin, datirin, tanin, sluz, gume, gorke materije, nikotin. U semenu ima alkaloida, masnog ulja, proteina i dr.

Atropin stimulira centralni živcani sistem izazivajući stanje delirijuma, nemira, mentalne uzbuđenosti i halucinacija, a povišuje i telesnu temperaturu. Dobro se apsorbuje oralno i ubrzano se otpušta iz organizma. Skoro ista količina nepromenjenog atropina izlazi iz organizma u urinu i potpuno se izluči za oko 24 sata. Scopolamin se razlikuje od atropina po tome što ima sedativno delovanje na centralni nervni sistem (koristi se kao anestetik, u tabletama protivmucnine i slično).

Lekovitost

Ova biljka služi kao afrodizijak, analgetik, antiastmatik, antispazmatik, halucinogenik, narkotik. U narodnoj medicini tatula se koristi u lečenju: nervnih poremećaja, Parkinsonove bolesti, astme, jakog iritirajućeg kašlja, reume, ukočenosti, upale očiju i dr. Za vanjsku upotrebu preporučuju se tinktura, masti i flasteri kod mišićnih i reumatskih bolova, hemoroida, fistula, te raznih površinskih infekcija kože. Seme ove biljke ima jako narkotičko, analgetičko i halucinogeno dejstvo pa se u medicini upotrebljava kod mnogih oboljenja.

Homeopaski preparat Straminum se daje osobama, koje imaju jaki strah od: vode i to duboke i tamne, klaustrofobija i to naročito od tunela, podruma, mračnih prostora, pasa, smrti, nasilja, samoće noću, usamljenosti, izolovanosti i dr.

Istorija

Ostaci Daturinih plodova kao i semenki nađeni su među ritualnim stvarima u području severnog Teksasa, iz perioda 2000 p.n.e. Često su nađeni u sklopu drugih halucinogenih biljaka kao što su pejotl.

Takođe, razne slikarije iz teregije (2200 do 950 pr.n.e.) prikazuju šamane kako drže daturine simbole. Datura metel je poznatija kao halucinogen u Starom svetu - Kine. D. metel je jedna od 50 osnovnih biljaka u Kineskoj herbologiji. U staroj Kini, datura se mešala sa kanabisom u vinu kao lagani anestetik kod manjih operacija. Prirodno stanište ove vrste je Kina.

I danas možemo naići na kult dature u Severozapadnoj Americi i severnom Meksiku. Ova biljka se takođe koristi u Africi, Indiji, Kini i drugim zemljama.

Upozorenje

Cela biljka je otrovna. Sadrži otrovne alkaloide atropin, hioscin-skopalmin, hiosciamin.

Simptomi trovanja, između ostalih:

konfuzija, uznemirenost, vrtoglavica, posrtanje, halucinacije, ubrzani srčani puls, gubitak pamćenja, mučnina, širenje zenica oka, nerazumljiv govor, povišena telesna temperatura, žeđ, nesvestica, nekontrolisano mokrenje.

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs