Čudnovata dejstva đavolje kandže

Đavolja kandža ili harpagofit (Harpagophytum procumbens) deo je porodice susama, a poteče iz Južne Afrike.
Taj je naziv dobila zbog korena koji podseća na kandžu. Upravo se taj deo neobičnog izgleda primenjuje u lečenju. Afrička plemena već hiljadama godina koriste đavolju kandžu kao sredstvo protiv bolova, za lečenje kožnih tegoba i kao pomoć kod poroda.
Njome leče i visoke temperature konzumirajući njen čaj ili prah.
Za njeno širenje u Evropu zaslužan je nemački lekar Oto Hajnrih Volk, koji se uverio u ljekovitost biljke dok je živeo u Namibiji tokom Drugog svetskog rata. Posmatrao je šamana kako ovom biljkom leči teško ranjene hotentotske ratnike, a zatim je otkrio gde šaman bere đavolju kandžu.
Otada se biljka proširila po Evropi i postala popularna za lečenje brojnih tegoba, ali prvenstveno artritisa i reume.
Primena đavolje kandže

Lekovita svojstva vražje kandže:
smanjuje upale
otklanja bolove
snižava temperaturu
ublažava alergije
poboljšava probavu
pomaže u izgradnji hrskavice
Danas se od svih evropskih zemalja đavolja kandža najviše koristi upravo u Nemačkoj.
Nemačka je zvanično odobrila đavolju kandžu za lečenje artritisa, bolova u krstima, kolenu i kuku, te kao sastojak brojnih antireumatskih lekova. Đavolja kandža koristi se kao lek za osteoartritis, reumatoidni artritis, giht i tendinitis.
Ova biljka takođe snižava temperaturu i ima protivupalna svojstva, što je čini korisnom kod gripa, prehlada i različitih infekcija.
U nekim evropskim zemljama primenjuje se kao prirodna zamena kortikosteroidima. U ovu svrhu koriste se injekcije tečnog ekstrakta đavolje kandže. Povoljna je i za starije osobe, jer normalizuje rad srca, nivo holesterola u krvi i probavu.
Prirodna alternativa antireumatskim lekovima
Postoji sve više dokaza da đavolja kandža pomaže u brzom uklanjanju bola uzrokovanog upalnim procesima u zglobovima. Smatra se da je po delotvornosti jednaka brufenu.
Poznato je da antireumatski lekovi škode sluznici želuca. Suprotno tome, đavolja kandža blagotvorno deluje na želudac. Budući da moderna medicina nema sredstvo koje bi izlečilo osteoartritis, đavolja je kandža zlatno pomagalo kod ove bolesti, jer osim što smanjuje upalu i bolove, pomaže i u izgradnji hrskavice.
Njeno je delovanje pojačano u kombinaciji sa sveprisutnim glukozaminom i kondroitin sulfatom.
Istraživanja đavolje kandže
Jedna studija je pokazala da antiupalna supstanca harpagozid, koju sadrži đavolja kandža, pokazuje istu delotvornost kao i sintetički lek Vioxx. (Ovaj je lek bio popularan pre nego što je povučen s tržišta zbog mnogih smrtnih slučajeva.)
U četveronedeljnoj studiji, jedna grupa je uzimala 480 mg đavolje kandže dva puta dnevno, a druga grupa placebo. U prvoj grupi, bolovi u krstima i vratu te napetost u mišićima bili su značajno smanjeni.
U drugoj studiji jednakog trajanja 197 ljudi s jakim bolom u donjem delu leđa pilo je između 50 i 100 mg harpagozida dnevno, dok je druga grupa uzimala placebo. Osobe koje su uzimale harpagozid osetile su znatno smanjenje bolova.
Način uzimanja
Za bolove i upale đavolja kandža primenjuje se u obliku kapsula. Dnevna doza bi trebalo da iznosi barem 50 mg harpagozida.
Kod loše probave ili gubitka apetita uzima se čaj ili ekstrakt đavolje kandže. Đavolju kandžu ne smeju konzumirati trudnice, dojilje i osobe sa čirom na želucu.
Priprema čaja: Pustite kašičicu suvog korena da ključa 20 minuta u četiri dcl vode. Potom pustite da se ohladi i procedite. Pijte 2-3 šoljice čaja dnevno.
Dodatno, možete koristiti gel s đavoljom kandžom za spoljnu upotrebu.

Izvor:b92.net

UPOTREBA ĐAVOLJE KANDŽE U LEČENJU REUMATSKIH BOLESTI

Đavolja kandža je biljka koja raste na jugu Afrike, ali se može naći i u njenom jugozapadnom delu, na teritoriji Namibije i pustinje Kalahari. Naziv je dobila zbog svog oblika koji podseća na kandžu. Od davnina je poznata kao biljka koja služi za smirivanje upala, ali se takođe koristi i za druge vrste tegoba, poput lošeg varenja ili prehlade. Takođe ima i analgetsko dejstvo, pa se koristi i kao sredstvo protiv bolova, odnosno, smatra se da na organizam utiče isto kao ibuprofen. Budući da još uvek nije pronađen lek za artritis, naučnici teže ka tome da pronađu sredstvo koje će ublažiti simptome artritisa. Iz tog razloga se đavolja kandža koristi najviše u Nemačkoj, gde je i odobrena za lečenje zlgobnih oboljenja.

Đavolja kandža je biljka iz porodice susama. Njen koren sadrži nekoliko aktivnih biljnih jedinjenja i koristi se kao biljni suplement. Naime, ona sadrži iridoidne glikozide, klasu jedinjenja koja su u istraživanjima ispoljila antiinflamatorne efekte. Neke, ali ne sve studije ukazuju da iridoidni glikozidi mogu imati i antioksidativna dejstva. To znači da biljka može imati sposobnost da štiti od negativnih efekata vrste molekula pod nazivom slobodni radikali. Iz ovih razloga, đavolja kandža je istraživana kao potencijalni lek za upalna stanja, kao što su artritis i giht. Đavolja kandža takođe utiče na obnavljanje hrskavice, što je veoma važno kod zglobnih oboljenja. U kombinaciji sa glukozamin sulfatom poboljšava pokretljivost zglobova, a njeno analgetsko dejstvo umiruje bolove.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da đavolja kandža može biti efikasna u smanjenju bola povezanog sa osteoartritisom. Jedna klinička studija koja je uključivala 122 osobe sa osteoartritisom kolena i kuka sugerisala je da 2,6 mg đavolje kandže dnevno može biti efikasno u smanjenju bola kod osteoartritisa kao lek koji se obično koristi za lečenje ovog stanja. Takođe, dvomesečna studija na 42 osobe sa hroničnim osteoartritisom pokazala je da konzumacija đavolje kandže, za koju se smatra da ima i antiinflamatorne efekte, smanjuje bol u proseku za 46%. Međutim, da bi se poboljšanje osetilo, neophodno je uzimati đavolju kandžu najmanje 3 nedelje.

Čaj od đavolje kandže kao i tablete, prah, ili ekstrakti koriste se za ublažavanje bolova u zglobovima i kod upalnih procesa.

Oznake: Artritis, Čaj od đavolje kandže, Đavolja kandža, Giht, Osteoartritis, Smirivanje upala

izvor:arthrocure.rs

Rastavic - Preslica - Konjski rep

Rastavic je drevna i veoma otporna biljka. Bila je stanovnik karbonskih šuma pre 300 miliona godina u vreme dinosaurusa i opstala sve do danas odolevajuci raznoraznim klimatskim promenama. Mozda zbog toga sto ima sposobnost da iz zemlje apsorbuje retke minerale koji se slabo nalaze u drugim biljkama, medju kojima je silicijumski dioksid. Poznata je i pod nazivom preslica a zbog svog izgleda zovu je i konjski rep. Latinski naziv za rastavic je Equisetum arvense.



Rimski lekar Galen prepoznao je u rastavicu prirodni lek za bolesti mokracnih puteva (besike i bubrega), tuberkuloze, cira na zelucu i artritisa. Kineska medicina ga preporucuje kao sredstvo za suzbijanje groznice, gripa, dizenterije, hemoroida, infekcije oka (konjunktivitisa) i kao lek protiv nekih bolesti rožnjace.
Realno sadrzi dosta kremne kiseline i saponine, pa u novije vreme narodna medicina rastavic preporucuje kao diureticko sredstvo (za eliminisanje tecnosti iz organizma). Smatra se da je dobar lek u slucaju upale ili benignog povecanja prostate, a takode se koristi za brže izbacivanje sitnijih bubrežnih kamenaca. Pod idealnim uslovima može povecati intenzitet mokrenja oko 30% više nego što je uobicajeno. Upotrebljava se i za lecenje malokrvnosti, problema sa varenjem i zenskih problema (protiv belog pranja). Pomaze kod upale mokracnih kanala, gihta, edema.
Zatim, sadrzi silicijumsku kiselinu poznatu po izuzetno lekovitim karakteristikama. Silicijumske veze u rastavicu cine ovu biljku korisnom za oporavak kostiju u slucaju lomova. Podstice apsorpciju kalcijuma, tako da telo moze akumulirati vece kolicine ovog minerala, sto ce zatim koristiti za regeneraciju povredjenog kostanog tkiva. Iz istog razloga dobro ce doci starijim osobama radi sprecavanja i ublazavanja osteoporoze.
Može se uzimati interno radi zaustavljanja krvarenja na sluzokozi, za zaustavljanje teških menstrualnih krvarenja ili krvarenja hemoroida. Rastavic se takode može koristiti za ispiranje usta i grla u slucaju upale (recimo upala krajnika) ili krvarenja desni. Spolja se primenjuje kao oblog kod uganuca ili preloma, i za tretiranje rana i cireva na kozi, gnojnih upala zanoktica, fistula.
Zbog ovako sirokog spektra delovanja rastavic se svrstava u veoma lekovite biljke, iako sa poljoprivrednog stanovista spada u nepoželjan, otporan i žilav korov.
Caj od rastavica priprema se tako sto se jedna supena kasika sveze biljke ili jedna cajna kasika suve biljke prelije sa 2,5 dl kljucale vode, ostavi da odstoji od 15 do 30 minuta, procedi i pije, najbolje posle jela. Za oblog se moze pripremiti i jaca koncentracija caja.
Topla sedeca kupka od rastavica preporucuje se za izbacivanje peska i manjeg kamena iz bubrega ili besike. Pri tom se uporedo pije i topao caj od rastavica a mokraca se zadrzava duze nego obicno, da bi konacno bila izlucena pod vecim pritiskom. Ovaj metoda se ipak ne sme primenjivati ako je u pitanju veci kamen, da svojim prolaskom ne bi ostetio mokracne kanale.

Izvor:priroda-leci-sve