Divlja ljubičica

Viola odorata

Taksonomija

• CARSTVO Plantae
• KOLENO Magnoliophyta
• KLASA Magnoliopsida
• RED Malpighiales
• ROD Viola
• PORODICA Violaceae

Poreklo

Mirišljavi cvetići ljubičice, koji ovih dana cvetaju u mnogim baštama, jedni su od vesnika proleća. Ljubičica je poreklom iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim moćima, bila je popularna još u antičkoj Grčkoj. Predstavljala je simbol drevne Atine, plodnosti i ljubavi, a starorimski lekari su predlagali da se oko glave nosi venac od ljubičica, kako bi se sprečile glavobolja i vrtoglavica.

Opis

Ljubičica je trajna prolećna biljka s odebljalim i kratkim podankom iz kojega teraju nadzemne puzave vreže. Osim vrežama, biljka se razmnožava i semenom. Listovi srcastog oblika imaju peteljku. Tamnoljubičasti mirisni cvetovi stoje pojedinačno na prilično dugačkim stabljikama. Zreli semeni tobolac otvara se sa tri zaklopca iz kojih ispada malo i tamno seme.

Stanište

Raste na čistinama, između grmlja, po senovitim mestima uz rubove šuma. Uzgaja se samo u vrtovima gde se veoma brzo rasprostranjuje.

Lekovito dejstvo

Za lek se skupljaju listovi, cvetovi i koren. Svi delovi biljke suše se u hladu na prozračnom mestu. Lekovito delovanje: ljubičica se koristi u lečenju astme, tuberkuloze, glavobolje, nadimanja, zapaljenja grla, raznovrsnih osipa, ospica, šarlaha, plućnog katara. Zbog umirujućeg delovanja, ljubičica se uspešno koristi i u lečenju histerije, hipohondrije, nervoznog lupanja srca povezanog s osećajem straha i teškim disanjem, kod nesanice, glavobolje.

Razmnožavanje

Osim deobom korena, cvet se razmnožava i sam, rasejavanjem semena: kada cvet sazri, otvara se "torbica" iz koje ispada sitno seme. Da bi ljubičica proizvela seme, čak i onda kada cvetovi stradaju od mrazeva, priroda joj je "obezbedila" i zlatnu rezervu - krajem sezone na biljci se pojavljuju cvetovi koji nikada neće procvetati. Ti cvetovi rastu na stabljikama nižim nego što su kod običnih cvetova, ponekad su skriveni i pod zemljom, a njihova uloga je proizvodnja semenki. Po završetku sezone cvetanja, listovi ljubičice nabujaju kako bi omogućili da zemljište na kome rastu ostane skriveno od sunčevih zraka i dovoljno vlažno da bi se iz semena razvile mlade biljke.

Pripremila: Sekulić Isidora, IV-6

izvor:

gimnazijaso.edu.rs