BOSILJAK

Ocimum Basilicum

Taksonomija

• Carstvo : Plantae
• Razdeo : Magnoliphyta
• Klasa : Magnoliopsida
• Red :Lamiales
• Porodica: Lamiaceae
• Rod: Ocimum
• Vrsta: Ocimum Basilicum

Opis biljke

Bosiljak je jednogidišnja i zeljasta biljka koja ima karakterističan i veoma prijatan miris kao i aromu.Ova biljka je iz porodice usnatica, poreklom iz Indije, koju su na zapad preneli trgovci. Može da izraste od 30 do 40 cm. Listovi bosiljka su jajolikog oblika na dugim peteljkama i na krajevima su šiljasti. Stabiljka, listovi i cvetne čašice su im prekriveni finim dlačicama. Listovi su dugi od 1,5 do 5 cm, a široki su do 3 cm. Ivice lista su glatke. Bosiljak cveta od juna do semptembra. Plod bosiljka je od 1,5 do 2mm dugi i omotan povećanom čašicom. Ima delovanja kao matičnjak, nana i žalfija. Ime ove biljke potiče od latinskog imena Ocimum basilicum i naziva se carev cvet. član je porodice Lamiaceae. Njegovo poreklo vodi iz subtropskih krajeva Azija i Afrike.

Stanište i poreklo

Pradomovina bosiljka je Indija, Egipćani su ovu biljku poznavali još pre oko 5500 godina, a o tome govori ostaci biljaka pronađenima u grobnicama piramida iz tog razdoblja. Prema nekim zapisima na prostoru srednje Evrope preneli su ga monasi u 12. veku. Inače na novim prostorima se udomaćila i uzgaja se u vrtovima, a dok u južnoj Evropi se može pronaći i van vrtova. Za uzgoj bosiljka neophodno je gnojno tlo bogato humusom. Biljka je osetljiva na niske temperature, a ne podnosi zalivanje hladnom vodom.

Lekovito delovanje

Bosiljak se koristi za umirenje živaca, grčeva u želucu i lakše mokrenje kao i u lečenju astme i zapaljenja bubrega. Semenkama bosiljka leče se mokracni organi. Do sada utvrđene lekovite i delotvorne materije su: eterična ulja, metil-kalvikol, tinol lineol, kamfor i kiseli samponin. Bosiljak u narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lečenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lečenja upala želuca, creva, kao i kod kašlja, početnih stanja tuberkuloze, kod bolesti mokraćnih organa. Najčešće se primenjuje u obliku čajeva.

Bosiljak u ishrani

Kao začin, bosiljak daje ukus jelu, poboljšava varenje hrane i čuva hranu od kvarenja. Kulinari ga preporučuju kao dodatak jelima od krompira, kukuruza, karfiola. Najčešće se koristi u mediteranskoj kuhinji za pravljenje sosova i preliva za jela sa testeninama. Bosiljak se jelima dodaje u maloj količini, pri kraju kuvanja. On je najčešće dodatak jelima od mesa, ribe i salatama. Italijanska kuhinja je nezamisliva bez bosiljka i zanimljivo je to da je bosiljak jedan od najvažnijih začina za picu.

Pripremio: Dušan Graovac, IV-4

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs