Lipa

Tilia

Taksonomija

1. CARSTVO Plantae
2. RAZDEO Magnoliophyta
3. KLASA Magnoliopsida
4. RED Malvales
5. PORODICA Malvaceae
6. ROD Tilia

Opšti opis

Lipa je veliko drvo čije stablo doseže visinu od 25 do 30 metara, a starost od nekoliko stotina godina. Cvetovi lipe su mali, zelenkastožute boje, prijatnog mirisa grupisani u kitama. Cvetanje traje 2 do 3 nedelje, a nekad se desi da prođe i za 5 do 6 dana. U našim krajevima rastu bela ili srebrna lipa (Tilia tomentosa), velikolisna lipa (Tilia grandifilia) i sitnolisna lipa (Tilia parvifolia).

Rasprostranjenost

Odgovara joj klima severne hemisfere. Može se naći u Evropi, Aziji i Severnoj Americi.

Istorijsko značenje

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama. U literaturi se spominje lipa kao sveto slovensko drvo pa se može zaključiti da su Sloveni pre prelaza na hrišćanstvo poštovali božanstvo šume, dakle i dušama bili povezani s lipom. Prema predanju vršili su obrede i podnosili žrtve lipi kao božanstvu. Običaj obožavanja lipe zadržao se i kod Slovena koji su napustili staru domovinu pa utiču ogranke lipe u krov svoje kuće ili stana, da je time očuvaju od gromova i požara. Uobičajeno je bilo i verovanje da lipa čuva čoveka od zla i uroka. U lipovim šumama Sloveni su sakupljali med i vosak.

Upotreba

Lipovi cvetovi koriste se za lečenje prehlade i bolesti diajnih organa. Lipov cvet se upotrebljava najcešće u obliku čaja, infuza, za znojenje, protiv grčeva i za umirivanje bolova kao vrlo blago sredstvo. Koristi se i protiv prehlada, hroničnog kašlja, kao i za lečenje opekotina i rana. Lipov cvet je najomiljeniji narodni čaj. Drvo se može koristiti za pravljenje igračaka, jer je lagano. Nije podesno za upotrebu u građevinarstvu i industriji nameštaja jer mu je čvrstoća mala.

izvor:

gimnazijaso.edu.rs