Dren

Cornus mas.

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Podcarstvo: Tracheobionta
• Razdeo: Magnoliopsida
• Klasa: Magnoliopsida
• Podklasa: Rosidae
• Red: Cornales
• Porodica: Cornaceae
• Rod: Cornus L.
• Vrsta: Cornus mas L.

Opšti opis

Dren je žbunasto drvo, dostiže visinu i do 7 metara. U našem narodu opevano kao jako drvo, račvasto ali tvrdo. Kora stabla je glatka, drvo ima dlačice samo dok je mlado. Lišće je jajasto, na vrhu jako zaoštreno, nešto maljavo, donja strana je siva. Cveta vrlo rano, početkom marta. Cvetovi su žuti i kao da izbijaju ispred listova na mladim prvogodišnjim granama, na dugačkoj dršci. Plod je duguljasta, tamnocrvena voćka s koščicom unutra, dužine do centimetra i po, i do 8mm debljine. Raste kao divlje i kao pitomo, negovano drvo.

Listovi

Listovi su naspramni, oko 4 - 8cm dugi, široki oko 3cm, sa 3 do 5 srpasto povijenih nerava, u uglovima bočnih nerava na naličju lista nalaze se čuperci belih dlačica.

Plod i seme

Koštunica zvana drenjina, oko 12mm duga i 5mm široka, sa elipsoidnom, na površini gotovo glatkom, do 10mm dugom košticom. Sazreva početkom jeseni (avgust - septembar). Ima kiselkast ukus.

Kora i korenov sistem

Kora je žutosivkasta ili siva, u mladosti glatka, kasnije ispuca, i ljušti se u obliku sitnih ljuski. Mlade grančice su zelenkastosmeđe boje i dlakave. Korenov sistem je dobro razvijen, i koren duboko prodire u podlogu.

Cvetovi

Cvetovi su sitni, dvopolni, zlatnožute boje, u štitastim cvastima koje pri dnu imaju četvorolisni žućkasti ovoj. Cvetovi se pojavljuju veoma rano, pre listanja. Razmnožava se semenom i korenovim izdancima.

Biologija

Entomofilna, heliofilna i termo-kserofitna vrsta. Raste sporo i doživi starost preko 200 godina.

Stanište i rasprostranjenost

Veoma česta vrsta u području listopadnih hrastovih šuma. Penje se do oko 1300m nadmorske visine. Najbolje uspeva na krečnjačkim, toplim i suvim mestima, koja nisu izložena kasnim mrazevima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem, i podnosi jaku insolaciju. Ima ga u srednjoj i južnoj Evropi, Maloj Aziji, Krimu i Kavkazu. Na prostorima bivše Jugoslavije raste u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji.

Upotreba

Ima primenu u hortikulturi. Drvo drenovine je jako tvrdo, teško i žilavo, pa se upotrebljava za različite svrhe. Drenjine se koriste u ljudskoj ishrani, bilo da se konzumiraju sirove ili u vidu raznih specijaliteta, kao što su: voćni sok, kompot, slatko, liker, a najčešće pekmez.

Pripremila: Olivera Lekić, IV-5

izvor:

gimnazijaso.edu.rs