Hajdučka trava

 Achillea millefolium

Taksonomija:

• Carstvo: Plantae
• Razdeo: Magnoliophyta
• Red: Asterales
• Rod: Achillea
• Porodica: Asteraceae

Opšti opis biljke:

Hajdučka trava (Symphytum officinale) je višegodišnja biljka sa puzećim rizozomima. Stablo je uspravno, visine od 10 do 80cm, pokiriveno vunastim dlakama. Listovi su dvostruko, perasto deljeni, u mladosti pokriveni vunastim dlakama a kasnije sa razređenim dlakama. Cvast je glavica, prečnika od 3 do 6 mm. Glavice su skupljene u guste granaste složene cvasti. Listići involukruma(opšte čašice oko glave) su žutozeleni, sa svetlosmeđim do crnim kožastim obodom. Središnji cvetovi u glavici su bele boje. Jezičasti cvetovi su takođe beli, retko ljubičasti, upola su kraći od involukruma. Cveta obično od juna do avgusta.

Lekovito dejstvo:

Hajdučka trava je naš najpoznatiji i najčešće upotrebljavani lek, kako iznutra tako i spolja. To je gorak aromatik. Nekad je i u školskoj medicini uživala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stimulans, antispazmodik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida . Kod nas hajdučicu narod upotrebljava protiv najrazličitijih bolesti; čak i istucanu stavljaju je na rane (dejstvo tanina, azulena i cineola). Daje se protiv katara želuca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Eksperimentima je utvrđeno da ahilein ima hemostatična svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj patogenih klica. Tako je objašnjena vekovna upotreba hajdučice u narodnom travarstvu. Hajduci su uvek nosili fino samlevenog prosejanog lista hajdučice, koji su stavljali na rane i u melem za lečenje rana. Tanini i etarsko ulje doprinose sprečavanju zagnojavanja rana i njihovom brzom zarašćivanju i ublažavanju bola. Ekstrakt, a pogotovu etarsko ulje od hajdučice ulazi u sastav kozmetičkih preparata za sunčanje da bi se sprečilo crvenilo i druge neželjene posledice nastale usled naglog i neopreznog sunčanja.

Značajne supstance:

Hajdučka trava sadrži vitamina K, etarskog ulja, gorku materiju ahilein, flobatanina, malo nekog cijanogenetskog glikozida i akonitne kiseline. Etarsko ulje je ponekad plavo zbog azulena, šlto zavisi od fiziološkog varijeteta i načina i vremena destilacije. Sadrži cineola, pinena, kariofilena, tujona, borneola, mravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje je mrke boje. Destilacijom hajdučice s vodenom parom kod nas se proizvodi etarsko ulje, koje se koristi u medicini, farmaciji, parfimerijama i kozmetici. Ukoliko je ovo ulje tamnije plave boje, utoliko se više ceni i skuplje plaća, jer ima više azulena, od koga potiče lekovitost ulja i hajdučice. Odabiranjem (selekcijom) mogu se dobiti varijeteti hajdučice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave boje.

Stanište:

Raste na sušnim do umereno vlažnim mestima, šumskim proplancima, kao i po oranicama i vinogradima. Rasprostranjena je od nizijskih do planinskih predela. Pojavljuje se pored puteva, na kamenitim mestima. Ova biljka je rasprostranjena u celoj Evropi.

Sorte i vrste:

Podvrste:

• Subsp. millefolium
• Subsp. collina
• Subsp. dannonicum

Pripremila: Jasmina MakismoviĆ, IV-5

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs