Žalfija

Salvia officinalis

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razdeo: Magnoliophyta
• Klasa: Magnoliopsida
• Red: Lamiales
• Rod: Salvia
• Porodica: Lamiaceae

Opšti opis

Žalfija je višegodišnja razgranata biljka iz familije usnatica (Lamiaceae). Stablo je visoko 50-90 cm, delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruženi u cvasti (klasaste pršljenove) na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa. Odlikuje se razvijenim razgranatim moćnim korenovim sistemom. Koren prodire duboko u zemlju. Cvetanje počinje u maju i traje sve do kraja jula. Cvetovi žalfije su bogati nektarom i predstavljaju izvanrednu pašu za pčele. Seme je okruglo(2-3 mm), tamno smeđe boje.

Ime biljke

Latinski naziv čitavog roda Salvia potiče od latinske reči salvare, što znači spasavati, izlečiti. Latinski naziv vrste, officinalis znači lekovit. U Crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatičnu, lekovitu i medonosnu biljku nazivaju najčešće pelim, u srednjoj Dalmaciji kadulja, u severnom Primorju kuš, u istočnoj Srbiji kalaver i džiger-trava, dok se u gradskom govoru naziva žalfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao što su: beli džiger, vrtni žajbel, goloper, žalvija, žalfa, kadilja, kadulja-križatica, kaduna, kaloper, krastatica, križna kadulja, lekovita kadulja, lekovita slavulja, nemački kaloper, pelin, perušina, pitomi pelin, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, šalvija.

Listovi

List žalfije-salvia folium. Kada se protrljaju pod prstima, čak i osušeni listovi žalfije intenzivno i karakteristično mirišu, upravo zbog prisustva etarskog ulja, koje nastaje i akumulira se u posebnim epidermalnim strukturama, žlezdanim dlakama. Žlezdane dlake, odnosno etarsko ulje koje luče, nastalo je tokom evolucije, kao odbrana od bioloških neprijatelja žalfije, i kao adaptacija na suva i osunčana staništa. Naboranost listova i oblik dlaka, izdvajaju listove žalfije od drugih aromatičnih biljaka.

Medicinska upotreba

Od žalfije se koristi isključivo list. Najlekovitiji list se dobija kad žalfija počne cvetati, a to je najčešće u maju. List se bere, suši i čuva pažljivo. Glavni lekoviti sastojak lista žalfije je isparljivo mirisno etarsko ulje, kojeg ima od 1,5% do 2,5 %. Oporost i lekovitost lista potiče od tanina. I gorke materije u žalfiji deluju lekovito. Žalfija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluju antiseptično (dejstvo etarskog ulja). Do otkrića antibiotika, žalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja za obolele od tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se i za jačanje organizma.

Stanište

Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima. Može da se gaji na mestu gde nema promaje, a da ima dovoljno svetlosti. Pošto je osetljiva na mraz, zimi se pokriva slamom. Suvišnu vlagu i hladno vreme tokom vegetacije ne podnosi. Višak vode u zemljištu dovodi do truljenja korena. Odrasla biljka može da podnese velike suše, ali u fazama nicanja i mlađim fazama razvoja zahteva optimalnu vlažnost zemljišta.

Razmnožavanje

Žalfija se može razmnožavati na dva načina: semenom ili deljenjem starijih bokora. Drugi način se ne primenjuje u širokoj praksi. U širokoj praksi žalfija se razmnožava semenom i to preko proizvodnje rasada ili direktnom setvom semena na parcelama. Prilikom razmnožavanja rasadom seme se stavlja u hladne leje, koje su pripremljene na rastresitom, propustljivom i hranljivo bogatom zemljištu. Posle setve semena se pokriva slojem plodne usitnjene zemlje, debljine oko 1cm. Seme se pokriva, jer brže proklije u mraku nego na svetlu. Setva u leje se obavlja krajem marta i početkom aprila. Ovako posejano seme niče za 15-20 dana.

Zanimljivosti

Zanimljivo je da je Karlo Veliki izuzetno cenio žalfiju. U svom strogom istorijskom zakonu Kapitularima veliki vladar naređuje svim državnim imanjima (to su uglavnom bili manastiri) da moraju da gaje stotinak vrsta lekovitog bilja, među kojima je žalfija zauzimala prvo mesto. I danas svaki katolički manastir mora da ima zasadenu žalfiju kao neku vrstu svete biljke. Kroz istoriju bila je i simbol mudrosti, a engleska reč za žalfiju je MUDAR. Od pamtiveka se koristi za stimulisanje koncentracije, inteligencije i pamćenja, a jedna izreka pripisuje ljudsku dugovečnost upotrebi ove biljke. Latinski naziv salvia, spasiti, spasavati, izlečiti, jer su Rimljani još pre 2.000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje; officinalis znači lekovit. Dakle, oba imena su vezana za lek, odnosno lekovitost čime se ne može pohvaliti ni jedna druga biljka. Za period puberteta i menopauze ona je upravo biljka izbora, jer je nežan ali efikasan hormonalni regulator. Izvrstan je lek za čišćenje jetre, za bolesti bubrega i protiv noćnog znojenja. Ako uberete sveže listove žalfije i protrljate njima predeo oko zuba, desni, učinićete ih zdravijim i čvršćim. Čaj spremite od jedne kašike na šolju vode. Preliti suvo lišće ključalom vodom i pustiti da stoji pola sata. Pije se po jedna kafena šoljica tri puta dnevno. Ako imate neuredan menstrualni ciklus, pijte ovaj čaj u navedenim količinama 21 dan, između menstruacija.

U P O Z O R E NJ E ! ! !

Žalfija, posebno njeno eterično ulje, otrovna je u velikim količinama i ne sme da se uzima dugo. Nikako ne smeju da je uzimaju trudnice i ljudi koji boluju od epilepsije, jer sadrži tujon, koji može da izazove napad. Žalfija je, međutim, potpuno bezopasna kad se uzima u malim količinama, što dokazuje i njena popularnost kao začinske biljke.

Literatura

1. "Svet prirode"-Gerald Durel
2. "Britanika"-prof.dr. Radivoje Mikić, Gojko Tešić, magistar Vasa Pavković i magistar Mileta Aćimović Ivkov

Pripremila: Jovana Uzelac, IV-6

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs