Trnjine

Prunus spinosa L.

Taksonomija

• Kategorija: Monogyna
• Familija: Rosaceae
• Podfamilija Rosoideae

Opšti opis

Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom visine od 1 do 3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petoćlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama, a cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su plavkasto-crvene, odnosno tamno plave boje sa obilatim pepeljkom po površini. Plod sadrži 5-6% invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2% organskih kiselina (jabučna i dr.) i vodu. Period cvetanja je pre listanja u martu do kraja aprila. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Mogu se jesti posle dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorćinu ukusa. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli). Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Semenka ploda je otrovna jer sadrži otrovni glukozid amigdalin koji daje cijanovodoničnu kiselinu.

Stanište

Uspevah uz rubove šuma, na neplodnim zemljištima i pašnjacima, po brežuljcima, kraj puteva, naročito na suvom, kamenitom i sunčanom zemljištu. Trnjina je rasprostranjena u skoro celoj Evropi, Maloj Aziji, Iranu i severnoj Africi. Ova biljka najbolje uspeva na dubokim tlima, mada može živeti i na krškim terenima. U našoj zemlji je široko rasprostranjena vrsta u pojasu hrastovih šuma. Raste i na području Stare planine. Kod nas je još ima pokraj Tamiša, kraj obodnih kanala i poljskih puteva. Trnjina je bilo i kraj puteva za Sečanj i Krajišnik.

Upotreba

Trnjina se ubraja, zbog svojih lekovitih osobina, i u lekovite biljke. Lekovitost ispoljavaju: koren, kora, cvet i plod. Cvet se koristi kao diuretik, on povećava lučenje soli, kao blagi laksativ i za poboljšanje metabolizma. Plod se koristi kod probavnih smetnji praćenih prolivom, a spolja za ispiranje usta i ždrela kod upale sluzokože. Ćaj od korena trnjine se preporučuje za lečenje groznice. Kora pomaže u lečenju diareje i dezinterije. Plodovi trnjine se mogu pripremiti na razne načine: u voćne sokove, komptote, želee, vino, rakiju, sirće, liker ili vrlo ukusan pekmez. Svež sok trnjine smiruje upalu želuca i izuzetno je delotvoran protiv žutice, a sirup je delotvoran u lečenju reume. Postoji i ulje za negu kože od trnjine.

Recepti za čaj od trnjina

1 supena kašika osušenog ili 7 supenih kašika svežeg cveta prelije se sa 2,5 dl ključale vode, prokuva 1 minut, i poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta, pa procedi. Pije se 3-4 dana po jedna šolja dnevno i to gutljaj po gutljaj svaki sat. Ako taj proceđeni čaj prokuvamo sa 1 supenom kašikom meda, dobijemo lek za upalu pluća i bronhija, koji omekšava sluz i olakšava iskašljavanje. Piju se 2-3 šolje dnevno, svakih pola sata po jedna supena kašika. Protiv osipa kod dece se daje 1 šolja tog čaja dnevno, tako da se količina razdeli na četiri dela.

Dodatak

Lišće ponekad jedu larve Lepidoptera, uključujući Novembarskog moljca, bledog Novembarskog moljca, lepe vrbe, zajedničkog smaragda, zelenog kučenceta, Scythropia crataegella i Coleophora anatipennella. Listovi trnjine podsećaju na lišće čaja i korišćeni su kao dodatak čaju. Shlomo Yitzhaki, komentator iz srednjeg veka, napisao je da je biljni sok trnjine korišćen kao sastojak u stvaranju nekih boja koje se koriste za rukopise.

Pripremila: Dević Sanja, IV-1

izvor:

gimnazijaso.edu.rs