Divlja šargarepa

Daucus Carota

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razdeo: Magnolioliophyta
• Klasa: Magnoliopsida
• Red: Apiales
• Porodica: Apiaceae
• Rod: Daucus

Opšti opis biljke

Divlja šargarepa je dvogodišnja biljka koja raste na livadama i oranicama. Ova biljka dostiže do 1 metar visine. Cvast je tipa prostog štita, što znači da sa vrha glavne osovine polaze cvetne drške sa cvetovima. Pre nego što se cvast otvori, svetlo roze je boje; nakon otvaranja je jarko bele. Cvast je oko 5 cm široka, sa listićima ispod nje. Na svojim stabljikama i lišću ima nežne dlačice. što se korena tiče, ima miris domaće šargarepe, koja je podvrsta divlje, s tim da je slabije razvijen, beo i žilav. Kao samonikla šargarepa raste u Evropi i jugozapadnoj Aziji. Voli sunčano i vlažno tlo.

Rasprostranjenost

Divlja šargarepa je biljka evroazijskog porekla. Odatle je preneta u Severnu Ameriku. Rod obuhvata oko šezdeset, od kojih je najpoznatija obična šargarepa, a najrasprostranjenija divlja. Obična šargarepa je zapravo udomaćena divlja.

Lekovita dejstva

Poznato je da domaća šargarepa sadrži beta karoten, koji pre svega štiti kožu i sluzokožu. Dvilja, pak ima slabije razvijen, beo koren, te se ne koristi u medicinske svrhe. Ipak, lišće divlje šargarepe je aromatičnog gorkog ukusa. Bogato je porfirinima koji stimulišu hipofizu na lučenje gonadotropnih hormona. Osušeno lišće se koristi za tretiranje gihta, cistitisa, bubrežnih i žučnih kamenaca. Sirovo lišće ive šargarepe može izazvati kontaktni dermatitis pa je potreban oprez prilikom branja.

Istorija

Smatra se da su divlji preci šargarepe donešeni iz Avganistana, koji je i dan danas centar varijeteta Daucus Carota. Godinama, veštačkom selekcijom, gorčina divlje šargarepe je smanjena, povećana je slast i minimizirano je drveno jezgro.

Pripremila: Sonja Smiljanić, IV-6

izvor:

gimnazijaso.edu.rs