Divlja kupina

Rubus fruticosus L.

Taksonomija

• Carstvo (Regnum) : Plantae
• Tip (Phylum) : Magnoliophyta
• Razred (Classis) : Magnoliopsida
• Red (Ordo) : Rosales
• Porodica (Famillia): Rosaceae
• Rod (Genus) : Rubus
• Vrsta (Species) : Rubus fruticosus L.

Opšti opis i stanište

Kupina (Rubus fructicosus) je višegodišnji grm. U novije vrijeme stvorene su i pitome sorte kupina bez bodlji. Spada u najraširenije jagodasto voće. Kupina je višegodišnja biljka iz obitelji Rosaceae. Pripada redu Rubus L. Kupina je raširena kao divlja na rubovima šuma, zapuštenim površinama, a uzgaja se kao voćka. Cvetovi su beli ili ružičasti, dvopolni, grupisani u grođaste ili metličaste cvasti. Cvet je sastavljen od 5, ponekad od 3 ili 7 čašičnih listića, od 5 cvetnih ovalnih listića i većeg broja prašnika i plodnica, koji se nalaze na zajedničkom cvetištu. Bere se lišce tokom jula avgusta meseca dok se plod bere tokom avgusta-septembra meseca. Koristi se za lečenje bolesti hroničnog proliva, hemoroida, raznih rana itd. Dobro je rasprostranjena naročito po šumama, pored šuma na osvetljenim mestima.

Plod

Plod je zbirna koštunjača, srasla cvetna loža kupina. Plodovi sazrevaju postepeno. Njeni plodovi su sitni i crno obojeni u vreme kada su spremni za berbu. Plod kupine bogat je raznim hranjivim materijama kao što su šećer, kiselina, mineralne soli, gvožđe, fosfor, kalcijum, aromatične materije i drugim elementima koji su sa gledišta ishrane i dobrog zdravlja ljudima vrlo važni. Plod kupine sadrži eterična ulja, tanin i pektin, jantarnu, jabučnu, oksalnu, mlečnu, salicijsku kiselinu i vitamin C u većoj količini. Vrlo je bogat vlaknima, sadrži i gvožđe I kalcijum. Laboratorijski testovi upućuju na moćno antioksidativno delovanje kupine, te na smanjenje stvaranja LDL holesterola. Plod kupine je "bomba" C vitamina.Plod kupine je vrlo ukusan za konzumaciju. Plodovi kupine predstavljaju vrlo cenjenu sirovinu za preradu u vino.Kupina se preporučuje kao izvrsno terapijsko sredstvo za osobe sa slabim imunitetom i decu, pa se odavno koristi i za jačanje organizma.

Hemijski sastav kupine

Plod kupine sadrži u 100 grama sledeće: Voda 86 g, Kalorije 52 cal., Proteini 0,7 g, Masnoće 0,4 g, ugljeni hidrati 13 g, vlakna 4 g, a od minerala sljedeće: kalcijum 32 mg, gvožđe 0,6 mg, magnezijum 20 mg, fosfor 21 mg, kalijum 196 mg, cink 0,3 mg, bakar 0,1 mg, mangan 1,3 mg, i vitamine: Askorbinska kiselina (vitamin C) 21mg, tiamin 0,03 mg, riboflavin 0,04 mg, niacin 0,4 mg, pantenolska kiselina 0, g, vitamin B6 0,06 mg

Poreklo kupine

Kupina (Eubatus sp) pripada familiji ruža ( Rosaceae) i roduRubus. Kupina se susreće na svim kontinentima, a posebno u Evropi i Americi , susreće se još od praistorijskog doba . U evropskim zemljama kupina je prvo uvedena u kulturu u Nemačkoj i Francuskoj.

Biološke osobine kupine

Kupina je višegodišnja polužbunasta biljka, koja ima višegodišnji korenov sistem i jednogodišnje i dvogodišnje lastare.Prve godine korenov sistem razvija izdanke lastare koji prezimljuju, a u drugoj godini od pupoljaka u pazuhu listova obrazuju cvetne grančice, zatim cvetaju i donose rod, zatim počinju da se suše ,tako da se do kraja druge polovine vegetacije osuše.

Delovi biljke

-Korenov sistem je žiličast, vrlo razgranat i dostiže dužinu do 1m i više. Mnoge vrste kupina, po pravilu nemaju glavni koren. Jedino ako su kupinove sadnice proizvedene iz semena onda imaju glavni koren, ali i on sa starenjem biljke ugine tako da posle ostaju samo postrane žile.

-Žbun kupine je različite razvijenosti, koja zavisi od biološke osobine sorte. On može biti visok , srednje visok i nizak , zatim skupljen uspravan,puzeći i na kraju sa hrapavim i glatkim lastarima.

-Izdanci (letorasti ) kupine žive dve godine.U prvoj godini oni rastu dostižući dužinu 2-4 m , u zavisnosti od sorte, dok u drugoj godini donose rod i posle se suše.Kod nekih sorti kupine letorasti su obrasli trnjem bodljama u nekih slučajevima i nežnijim bodljama, a postoje i sorte bez trnja. Lišće je složeno i sastoji se od 3-7 pa čak i devet liski 3,5,7,9, u zavisnosti od tipa i sorte.

-Pupoljci kod kupine razvijaju se na žilama (podzemni pupoljci), i na jednogodišnjim izdancima.

-Podzemni pupoljci se razvijaju na mladim žilama, i to od druge polovine leta, iz kojih se razvijaju korenovi izdanci.Broj podzemnih pupoljaka je različit jedan, dva a ponekad i tri.

-Pupoljci na jednogodišnjim izdancima obrazuju se u pazuhu listova, i to obično dva- jedan nad drugim.Ovi pupoljci se ne razvijaju istovremeno, u donjem delu letorasta pupoljci se razvijaju veoma slabo ili se i ne razvijaju, u srednjem delu nešto više dok pri vrhu najviše. Cvetne grančice se razvijaju u pazuhu listova na dvogodišnjim letorastima.

-Cvet kod kupine je hemafroditan ( dvopolan), i srednje krupan, sa većim brojem tučkova i prašnika i dvojnim cvetnim omotačem. Plod kupine je zbirna koštunica, obrazovana od sitnih i sočnih apokarpnih koštunica, pričvršćenih na čvrstoj loži.

Pripremio: Nemanja Peruničić, IV-5

izvor:

gimnazijaso.edu.rs