Vrba Iva

Salix caprea

Taksonomija:

• Carstvo Plantae
• Razdeo Magnoliophyta
• Klasa Magnoliopsida
• Podklasa Dilleniidae
• Red Salicales
• Familia Salicaceae
• Rod Salix L.
• Vrsta Salix caprea L.

Rasprostranjenost

Vrba Iva (Salix caprea) je listopadna vrsta drveća iz porodice vrba (lat. Salicaceae). Raste na vlažnim područijima, kao što su bare i jezera, oko ribnjaka, uzduž reka i potoka, uz rubove šuma, a ljudi je sade i na međama livada i pašnjaka. Raste kao grm ili manje drvo u nizinskim šumama Evrope, jugozapadne i srednje Azije. Široko je rasprostranjena i ne preti joj opasnost od izumiranja.

Izgled

Vrba Iva je listopadno drvo koje raste u obliku grma ili drveta, a kora joj je zelenkasta i dugo vremena glatka. Svaki grm ili drvo nosi cvetove samo jednog pola. Muški cvetovi su jajastog oblika sa prašnicima žute boje koji kada sazru otpuštaju polen, dok su ženski cvetovi vitki i valjkasti, sivo-zelene boje. Cvetovi nazvani "mace" pojavljuju se pre listanja. Pupoljci su debeli i sjajnosmeđi. Izdanci su debeli u početku sivi i dlakavi. Lišće je jajoliko ili eliptično, dugo 3-12 cm i široko 2-8 cm, šire nego kod većine ostalih vrba. Odozdo je beličasto sa 6-10 žila. Vrh lista je često spiralno usukan. Oprašuju se insektima. Plod je mala kapsula dugačka 5-10 mm koja sadrži mnogobrojna mala semenja koje je obavijeno finim pamučnim dlačicama. Semenje je veoma malo (oko 0,2 mm) sa mekim dlačicama.

Postoje dve varijante

Salix caprea var. caprea. Raste u nizijama planinskih oblasti. Lišće je sa gornje strane prekriveno tankim slojem dlačica, a gustim sa donje strane; dugačko je 5-12 cm. Stipule opstaju do jeseni.

Salix caprea var. sphacelata. Raste na velikim visinama planina središnje i severne Evrope (na Alpima, Karpatima, u Škotskoj i skandinavskim zemljama). Lišće je prekriveno gustim slojem dlačica sa obe strane, a dugo je 3-7 cm. Stipule rano otpadaju.

Ekologija

Hibridi sa nekoliko drugih vrba su uobičajeni. Poznati su sa vrstama kao što su Salix cinerea (S. x reichardtii), Salix aurita (S. x multinervis), Salix viminalis (S. x Smithiana) i Salix purpuea (S. x sordida). Za razliku od skoro svih drugih vrba, čist primerak Salix caprea ne pušta korenje brzo kada se odseče. Ako neka vrba koja podseća na tu vrstu lako pušta korenje to znači da je verovatno u pitanju hibrid sa nekom drugom vrstom vrbe.

Nekoliko vrsta Lepidoptera (leptira) koristi lišće kao izvor hrane. Lišće jedu i sisari koji bi se našli u blizini. Vrbe su veoma podložne povredama koje uzrokuju sitni insekti Rhabdophaga rosaria koji obrazuju nabrekline na stabljikama biljke.

Uzgoj i upotreba

Malobrojne sorte se uzgajaju u baštama. Najčešća je S. caprea Kilmarnock, sa krutim visećim izdancima koji podsećaju na metlu. Ovo je muški klon. Sličan ženski klon je S. caprea tzv. tužna vrba. Pošto ova vrsta nema izdanak koji nadvisuje sve ostale izdanke, one su kalemljene na uspravne stabljike drugih vrba. Visina ovih sorti je određena visinom izdanka na koji se kaleme. Biljke se takođe mogu uzgajati od odsečenih zelenih grančica koje obrazuju puzavice. Odsečeni tvrdi delovi grana obicno teško puštaju korenje. I tanin i salicin mogu da se izdvoje iz kore drveta. Drvo se ne smatra dobrim izvorom građevinskog materijala jer je krto i izrazito pucketa kada gori. Bliska vrsta Salix discolor se često uzgaja zbog svojih cvetova.

Lekovito delovanje

Lekoviti deo biljke: u proleće se sa tanjih grana guli kora te se režu mladice sa mladim listovima. Lekovito delovanje: odavno je poznata kao lekovito sredstvo što ublažava groznicu, smanjuje bolove i pospešuje izlučivanje znoja i mokraće, a samim tim i izlučivanje otrovnih supstanci iz organizma. Čaj od vrbove kore posebno se preporučuje kod reumatizma, posebno reumatizma zglobova i gihta. Vrbova kora smanjuje bolove i zbog toga postiže vidne rezultate kod svih upala želuca i creva. Čaj od vrbove kore koristi se kod upale krajnika i desni te za ispiranje i obloge u lečenju rana, čireva i kožnih osipa.

Pripremio: Milan Cvetić, IV-6

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs