Čičak

Arctium lappa

Taksonomija

• Carstvo : Plantae
• Razdeo : Magnoliphyta
• Klasa : Rosopsida
• Podklasa : Asteridae
• Red : Asterales
• Porodica: Asteraceae
• Podfamilija: Carduoideae
• Rod: Cardueae
• Vrsta: Arctium

Opis biljke

Čičak je dvogodišnja biljka visoka do 150 cm. Naraste u visinu do dva metra i ima jako velike listove. Koren je velik, sočan, razgranat i do 60 cm dug. Listovi su vrlo veliki, s peteljkama, srcasti ili jajasti, s donje strane sivo - beli i dlakavi, nazubljenih rubova. Prema vrhu stabljike listovi se smanjuju. Cvetne glavice združene su u grozdasti ili metličasti cvat, a nalaze se na kratkim stapkama. Spoljni ovojni listovi cvetne glavice na vrhu nose kukice (takva glavica rasprostranjuje se kao celina i obično se naziva "čičak"). U sredini glavice nalaze se purpurno - ljubičasti cevasti cvetovi. Samonikao je u Evropi, a unesen je u Aziju i Severnu Ameriku. Omotač cveta se sastoji od listića koji su kukasto savijeni, što omogućava čičku da na taj način širi svoje seme.

Stanište

Raste uz puteve, na livadama i neobrađenom zemljištu, neobrađenim zemljištima uz razne živice, te uz šumske rubove, uz nasipe reka i potoka.

Lekovito delovanje

Koren čička deluje protivotrovno, pospešuje izlučivanje mokraće i znoja, te čisti krv. Isto tako koristi se u lečenju veneričnih bolesti, svih vrsta čireva, skrofula, gihta (uloga), zastarelih reumatskih bolesti, vodene bolesti i trovanja živom. Čaj od mladog lišća koristi se u lečenju katara želuca i nadutosti, a dobro je sredstvo i protiv raznih osipa, čireva, gnojnih rana i ranica u ustima. Seme čička koristi se za sve bolesti za koje se koristi i koren i listovi, s time što seme jače deluje. Seme čička koristi se za pravljenje čičkova ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i ispadanja kose. Koren, listovi i seme čička nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.Takođe, koren i list koriste se i kod upale i čireva želuca, koriste se kod pospešivanja znojenja, kod varenja, pomažu u ublažavanju reume, kožnog ekcema, lišaja, osipa, gnojnih rana i skorbuta. Suv koren stucan u prah i pomešan sa jestivim (maslina) uljem, leci gnojne rane kada se njime namažu. Prah od suvog korena pomešan sa zečjim lojem izvlači strana tela iz rane. U slučaju poremećaja živca lica (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se svež koren i lišće sa donjim delom stabljike čička i privije na zdravu stranu. Kod gnojnih procesa usne šupljine grglja se a čirevi i rane se ispiraju , a osip po koži oblaže oblogom od čičkovog lišća, koja ima osobinu da hladi. U vinu skuvano lišće čička leči od mokraćnih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan čičkov koren (ili prah) od suvog korena, pomešano sa medom. Kada se koža glave dobro opere čajem od čičkovog korena, a svaki drugi dan namaže čičkovim uljem, stimuliše rast kose, ako je koren zdrav.

Hemijski sastav

Koren čička sadrži velike količine (preko 50%) složenog šećera inulina, fenolskih kiselina i mnoštvo nezasićenih sumpornih kiselina poput arktinona, arktinola i lapafena. Listovi sadrže gorke laktone poput arktiopikrina.

Narodna imena

Čičak zeleni, gorki lepuh, konjski čičak, lepušina, podlanica, repuh, veliki čičak, veliki lepuh.

Pripremio: Lazar Aleksić, IV-4

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs