Javor

Acer

Taksonomija

1. Carstvo: Plantae
2. Razdeo: Magnoliophyta
3. Klasa: Magnoliopsida
4. Red: Sapindales
5. Porodica: Sapindaceae
6. Rod: Acer

Opšti opis

Sve vrste iz ovog roda su drveće ili šibovi, sa naspramnim i režnjevitim listovima, bez zalisaka i sa hermafroditnim ili jednopolnim cvetovima, aktinomorfne simetrije, sa nektarnikom ili bez njega, sa četvoročlanom ili petočlanom krunicom i čašicom, sa dva puta većim brojem prašnika od broja listića cveta, sa plodom sa dve krilate orašice, dvookim plodnikom i semenom bez endosperma. Sve vrste su listopadne i imaju velik značaj u izgradnji zajednica klase Querco-Fagetea.

Rasprostranjenost

Ovaj rod obuhvata oko 115 vrsta, koje su rasprostranjene u umerenoj zoni severne hemisfere, tj. U Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Severnoj Africi. U jugoistočnoj Evropi rod Acer je zastupljen sa 11 vrsta, od kojih je Acer heldreichii i Acer obtusatum endemi Balkanskog poluostrva.

Medicinski značaj

Domaće biljne vrste roda Acer nisu od velikog medicinskog značaja. One pripadaju taninskim biljkama i kao trave imaju izvesnu primenu, najčešće u narodnoj medicini, pre svega u prilikama kada nedostaju druge odgovarajuće lekovite biljke iz te grupe. Sok raznih vrsta ovog roda nekada se koristio u lekovite svrhe, mnogo više nego danas. Najčešće se upotrebljavao kao komponenta sirupa protiv kašlja i za zaštitu gornjih disajnih puteva. Javorov šećer sadrži, pored ostalog, malo jabučne kiseline, zbog koje je ovaj šećer u sirovom stanju, naročito svež sok, prijatnog i osvežavajućeg ukusa i mirisa. Sakupljanje i korišćenje ovog soka u našoj zemlji nikada nije bilo razvijeno kao što je to bio slučaj u Americi. Za industrijske potrebe i tamo su korišćene neke druge vrste javora za sakupljanje soka nego što je u te svrhe korišten mleč. Javorov sećer se u najvećim količinama koristio za proizvodnju slatkih osvežavajućih napitaka i konditorskih specijalnih proizvoda.

Acer tataricum - žestika ili žešlja

Rasprostranjenost

Rasprostranjen je od Mađarske i Hrvatske na zapadu, do Urala na istoku, južne Rusije i Turske na jugu. Pripada aralo - kaspijskom flornom elementu, koji se, posle povlačenja Panonskog mora, proširio na Panonsku niziju. Na vertikalnom profilu žestika se sreta na pojasu hrastovih šuma, i ne penje se iznad 800 m. Ulazi u sastav kako higrofilnih i mezofilnih, tako i kserotermnih hrastovih šuma iz čega se, kao i na osnovu njene morfologije, može izvesti zaključak da je veoma stara vrsta, koja je, verovatno, poslužila kao ishodišni oblik za mlađe vrste ovog roda. Jednako je vitalna u higrofilnim šumama lužnjaka i jasena (Querco-Fraxinetum serbicum), i kserofilnim šumama cera i sladuna (Quercetum farnetto-cerris).

Lekovite biljke su, u većoj ili manjoj meri, zastupljene u velikom broju vrlo raznorodnih biljnih zajednica (asocijacija) u Vojvodini. Utvrdjeno je njihovo prisustvo u 115 fitocenoza i to: 36 šumskih , 31 livadskih , pašnjačkih i stepskih asocijacija, 14 ruderalnih, 6 korovskih (segetalnih), 15 halofitskih i 13 močvarnih i akvatičnih asocijacija. Ima 18 šumskih zajednica.

Opšti opis i primena žestike

Acer tataricum ima veoma široku amplitudu u odnosu na geološku podlogu i tipove zemljišta. Dobro podnosi senku, a na higrofilnim staništima i punu dnevnu svetlost, iz čega zaključujemo da ima široku ekološku valencu i u odnosu na svetlo.

Žešlja je drvo trećeg reda, ili žbun sa srcolikim korenom, izduženo - jajastim listovima sa srcolikom osnovom, koji su po rubu neravnomerno testerasti ili režnjeviti. Cveta posle listanja, obično tokom maja. Plodovi sazrevaju iste jeseni, semenke su izdužene i malo spljoštene. U lekovite svrhe, od žešlje se uglavnom koristi kora sa stabla i grana zrelih jedinki, koja se sakuplja, skida sa stabla, u rano proleće ili u jesen. Puno manje se u iste svrhe koristi i list ove biljke. Žešlja nije oficijalna biljka ni u jednoj farmakopeji, uglavnom primenu ima u narodnoj medicini. Uspešno se koristi kao biljna vrsta bogata taninskim materijama. Droge dobijene od žešlje najčesće se koriste za spoljno lečenje kože i sluzokože. Zbog velikog sadržaja tanina, oni su dobri adstringensi, zaustavljaju krvarenje i dijareja, zatim antiseptična sredstva pri raznim infekcijama.

Neprijatelji

Najveći neprijatelj javora je čovek, koji ne vodi brigu o svojoj životnoj sredini i o biljkama i životinjama koji ga okružuju.Sve dok javor ne dodje u opasnost da bude istrebljen iz naše životne sredine čovek neće ništa poduzeti da ga zaštiti,da vidi lepotu i značaj koji ta biljka ima za čoveka.

Zaštita

Treba da krenemo u akcije da zaštitimo našu sredinu,da brinemo o biljnim vrstama,jer iako sad možda nisu u opasnosti da budu istrebljene, nikad ne znamo šta budućnost nosi.

Pripremila: Katarina Vuković, IV-4

izvor:

gimnazijaso.edu.rs