Ivanjsko cveće

Galium verum

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Tip: Magnoliophyta
• Klasa: Magnoliopsida
• Red: Gentianales
• Porodica: Rubiaceae
• Rod: Galium
• Vrsta: Galium verum

Opšti opis

Stabljike su četvrtaste, uspravne, dostižu visinu od 30 cm do 1 m i mogu biti malo dlakave ili gole. Listovi su linearni i raspoređeni pršljenasto od 8 - 12. Sa lica su tamnozeleni, goli i malo hrapavi, a sa naličja gusto dlakavi i završavaju se sa trnićem na vrhu. Listovi su uzani, pravi ( dugački 15 - 25 cm, a široki svega 0,5 - 2 mm), zašiljeni i imaju povijene ivice. Sa unutrašnje strane su pokriveni kratkim, mekanim vlaknima. Listovi (8-12) su kružno raspoređeni oko stabljike. Cvetovi su sitni sakupljeni u metličaste vršne cvasti čija je osovina gusto obrasla kratkim dlakama. Krunični listići su žute boje i mirišu na med. Plod je sitan, dužine oko 1,55 mm i kada sazri crne je boje.

Upotreba

Sakupljanje se obavlja u toku cvetanja, u periodu maj - septembar i suši se u senci. Aktivna svojstva: Tanin, limunska kiselina, enzimi. Farmakološko dejstvo: Depurativ (za prečišćavanje), diuretik (pospešuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne žlezde. Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubuljice),oboljenja uterusa (materice), hidropsija (vodena bolest), oboljenja mokraćne bešike i bubrega, histerija, epilepsija (padavica), čir (furunkul), lezije (povrede), gojaznost, insomnija (nesanica), vrtoglavice. Protiv izbijanja osipa, može se koristiti i u obliku kupke. Ispiranje rana dekoktom od ove biljke podstiče proces zarastanja. Svež sok od ove biljke se može naneti direktno na kožu obolelog tj. povređenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osuši. Osnovna namena ivanjskog cveća kao lekovitog bilja je lečenje oboljenja tiroidne žlezde. U ovom slučaju se koristi vruć čaj za ispiranje grla, što je moguće dublje i češće, a takođe se može i piti. Predeo tiroidne žlezde se maže mašću od ivanjskog cveća. Kod oboljenja glasnica, preporučuje se ispiranje usne duplje i ždrela čajem napravljenim od ove biljke. U slučaju kancera jezika i grkljana, takođe se vrši ispiranje čajem od ivanjskog cveća i pije se 4 - 6 šolja dnevno čaja od sledeće mešavine: 300 g nevena, 100 g hajdučice, 100 g koprive. Jednu punu kašičicu ove mešavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta i procediti. Piti po 1 kašiku na svakih 20 minuta. Kod kancera kože primenjuje se mast od ivanjskog cveća i pije se čaj od ove biljke, koprive i hajdučice. Protiv oboljenja bubrega i mokraćne bešike, priprema se mešavina ivanjskog cveća, mrtve bele koprive (Lamium album) i zlatnice (Solidago virgaurea). Ova čajna mešavina će veoma uspešno regulisati funkciju preostalog bubrega u slučajevima gde je jedan bubreg odstranjen operacijom. Treba piti 3-4 šolje pomenute mešavine u toku dana. Kod renalne insuficijencije (smanjene funkcije bubrega), koja podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista mešavina čaja, 4 šolje dnevno. Piti 1 šolju čaja pre doručka, a ostale 3 šolje u toku dana. Način upotrebe: - Infuzija: 250 ml ključale vode preliti preko 1 kašike bilja i ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka sveža) ili 2 minuta (ako je biljka osušena). - Mast: 1) Svežu biljku oprati i dok je još vlažna, iz nje iscediti sok pomoću sokovnika. Puter se topi tako što se stavi u manji sud, koji se postavi unutar veće posude sa ključalom vodom i drži se sve dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smeša sipa u tegle i ostavi da odstoji dok ne očvrsne. Na ovaj način se postiže odvajanje masnoće od vode. 2) Masnoća koju smo dobili na opisan način, malo se zagreje tako da se može pomešati sa sokom od ivanjskog cveća. Dobro se promeša dok masa ne postane kompaktna. 3) Mast koju smo na ovaj način dobili, treba ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru.

Stanovište

Ivanjsko cveće je veoma rasprostranjena evroazijsko - submediteranska vrsta koja je odatle preneta u Severnu Ameriku. Biljka je jako rasprostranjena u našim krajevima, a nalazi se na suvim staništima, brdskim i pretplaninskim livadama, uz puteve, listopadnih šuma i šibljika, a u vreme cvetanja je povijena na dole. Postoji više vrsta: Galium aparine i Galium mollago. Druga vrsta od pomenute dve biljke raste po šumarcima i ima zlatno-žute cvetove, jak, medni miris. Može se naći i ispod osušene trave u zimskom periodu. Sve vrste imaju slična lekovita svojstva i koriste se na isti način.

Pripremio: Strahinja Vlaškalić, IV-6

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs