Bođoš

Celtis occidentalis

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razred: Magnoliopsida
• Red: Rosales
• Porodica: Ulmaceae
• Rod: Celtis
• Vrsta: Occidentalis

Opšti opis

Američki koprivić (Celtis occidentalis), drugim rečima bođoš, je već viđeno, veliko tamno drvo, koje je sposobno da dostigne visinu i do 100 metara. Njegove uobičajne dimenzije su od oko 50 metara u visini i 30 metara u širini, ali sa kapacitetom da naraste mnogo više. Delimično je tolerantan na sunce u mladosti, kada raste ovalno i uspravno. Sa godinama brzo izrasta u obično i već viđivo drvo. Može da izdrži u visoko dostupačnim i mnogim razlićitim uslovima, kao što su bogato zemljište, mokro i suvo zemljište, kameno zemljište, kao i zemljište puno PH vrednosti, zagrejano i poplavljeno zemljište. Boja ovog drveta kreće se od sive do srednje tamno zelene. Bođoš je previše velik za neke urbane sredine jer dostigne toliku visinu da upropasti fasade i put (trotoar).

Lišće

Baza lišća je asimetrična. Listovi su u aprilu i maju zelenkasto žuto, tokom leta boja im se menja u tamno zelenu. Lišće jedu štetni insekti, koji prouzrukuju ozbiljnu štetu. Veliki broj insekata i gljiva izazivaju ubrzano truljenje. Lišće za vreme rane jeseni dobija bradavičaste ispupčine i požuti. Bođoš ima zgodno okruglu krošnju, koja se u principu ne menja.

Plodovi

Ono što ovo drvo čini posebnim jeste njegov plod. To su zelenkaste male bobice, koje rastu iz petiljke. U septembru ili oktobru postaju narandžaste ili ljubičaste i padaju na zemlju ili ih pojedu ptice. Cvetovi su jednodomi, zelenkasti, sitni, promaljaju se u rano proleće, istovremeno s listanjem. Plod je okrugla, plavičastocrvena ili tamnocrvena koštica. Bobica je jestiva, a za ishranu ga najviše koriste ptice.

Grane

Grane su mu svetlo sive i idu u cik-cak. Rastu daleko i pravo, kostantno se savijaju, granaju i penju se sve više i više. U mladosti grane su svetlo zelenkaste a sa godinama postaju tamno braon i dobijaju  crvene šare.

Stablo

Stablo ovog fantastičnog drveta je svetlo sivo. U mladosti je glatko ali sa godinama potaje sve hrapavije, jače i krupnije. Sve se više produbljuje i kora postaje šarenija. Bođoš ima nepogrešivu šaru na stablu, što mu daje posebnu ulogu u biljnom svetu. Kora stable je svetla braon ili srebrno siva.

Koren

Koren raste sve više i dublje se probija u zemlju. Koreni su razgranati i rastu neprestano. Toliko su jaki da uspevaju da probiju asvalt.

Razmnožavanje

Razmnožava se tako što bobice padaju na zemlju ili ih ptice pojedu. Lišće jedu raznorazni isnsekti i na taj način ih prenose dalje. Seme raznose neke životinje kojima je to hrana a ponekad i kiša. Vrste se razmnožavaju primarno po semenu.

Upotreba

Američki koprivić je veoma korisno drvo, koje se koristi se za kontrolu erozije, štiti od vetra, a njegova krošnja pravi veliki hlad. Drvo je svetlo žuto, teško i meko. Koristi se za lepe i jeftine garniture i nameštaj. Bođošovo drvo nije jako i zato lako trne čineći ga nepoželjnim za korišćenje. Pejzažno je drvo i najviše se koristi za ukrase u parkovima i gradovima. Zrela bobica bodoša upotrebljava se tucana kao začin ili se, pak, prave hranljivi kolači od mlevenog ploda zamešanog sa kukuruznim brašnom. Poznata je upotreba u narodnoj medicini, u lečenju prehlade, upale grla i regulisanja menstrualnog perioda.

Stanovište

Kao što smo već rekli, ovo drvo ne bira mesto gde će živeti. Raste u mnogim različitim uslovima, u perfektno bogatim morskim zemljištima, ali i na brdovitim kamenim predelima. Može da izdrži veoma hladne predele i ima ih u gradovima. Voli bogata i sveža zemljišta, iako uspeva i na slanim i ocedenim, peskovitim zemljištima. Otporan je na niske temperature i sušu. Takođe, dobro podnosi gradska zagađenja.

Zanimljivost

U mom gradu, Somboru, za koji se i dan danas ne zna da li je park u gradu ili grad u parku, nalaze se drvoredi Američkog koprivića. Centar, četiri venca, okružuju trostruki i četvorostruki drvoredi. Oni su zasađeni još krajem prošlog veka, u doba tadašnjeg gradonačelnika dr. Ćihaš Benea. Dr. Ćihaš Bene nije slučajno odabrao baš Celtis Occidentalis za osnovnu vrstu somborskih drvoreda. U borbi protiv ravničarske prašine, biološka svojstva bodoša pokazala su se izuzetno dobro. Prebrodivši prvih 5-6 godina sporog rasta, bodoš je izrastao u snažno stablo mocne krošnje sa grubom, rapavom lisnom masom koja idealno apsorbuje prašinu, buku i gasove. Pokazalo se da ne zahteva naročitu negu i nema veće prohteve prema zemljištu. Bođoš je danas gotovo simbol Sombora. Dominira somborskim drvoredima u kojima je preko 20.000 stabala, od kojih je oko 8.000 bodoša. Ali nije to bilo koji bodoš. To je onaj pod čijom krošnjom je Jagra (poznati somborski kočijaš) decenijama u svom fijakeru dočekivao mušterije.

Pripremila: Nuša Sredojev, IV-3

Izvor:

gimnazijaso.edu.rs