LINCURA, sirištarka žuta, vladislavka, encian, gorčica (Gentiana lutea)
Apotekarsko ime: Radik Gentianae
Raste na planinskom i predplaninskom području, na gorskim travnjacima. Stabljika joj je uspravna, okrugla i glatka; iznutra šuplja. Raste visoko i preko metar, listovi su nasuprotni, ovalno široki. Cvetovi su zlatnožute boje i nalaze se u pazušcima i gustim skupinama.
Cveta od jula do septembra. Podzemni deo biljke veoma je razvijen: ima debeo kolutičan podanak i korenov sistem (glavno i razgranato korenje doživi i 60 godina).
U jesen sa bere podanak sa korenom, ali tako da se mali deo korena ostavi u zemlji kako bi se biljka mogla dalje množiti. Nakon toga što se podanak i koren dobro očiste, deblji komadi prorežu- suše se na toplom tavanu – u hladu. Suvi koren se sprema u limenku, dobro zatvori i
čuva na suvom mestu. Lincure ima više vrsti, ali je najlekovitija žuta. Lincura sadrži glikozide gencianu i genciopikrin, zatim šećer, gume, pektina i druge materije.
Lekovito dejstvo lincure:
Čaj od lincure upotrebljava se: protiv kruljenja u želucu, protiv bolesti organa za varenje,malokrvnosti, slabih kostiju, škrofuloze i glista; slabog apetita; lek povećava broj crvenih i belih krvnih zrnaca. Navodno leči i svaku groznicu.
Koren lincure ne sme se kuvati. Uzima se u obliku praška dva puta dnevno po pola kafene kašike. Deca uzimaju polovinu gornje doze.
Priprema čaja: mala kafena kašika lincure stavi se u pola litra vode i ostavi 4 sata kvasiti.
Upotreba: uzima se dva puta dnevno po malu šoljicu. Lincura se može kvasiti i u dobroj prirodnoj rakiji ili vinu 1:10. Pije se u podne i uveče po pola čašice i izvrstan je lek za umirenje želudačnih bolova. Da se dobije bolji ukus, može se dodati rakiji ili vinu uz lincuru – malo ploda od anisa.
Izvor:
Нема коментара:
Постави коментар