Kesten

Castanea

Taksonomija

• Carstvo: Plantae
• Razred: Magnilophyta
• Red: Fagales
• Porodica: Fagaceae
• Rod: Castanea

Opšti opis

Kesten (Castanea), je rod listopadnog drveta iz familije bukvi (Fagaceae), koji raste u svim krajevima severne hemisfere. Oko ploda postoji spoljni bodljikavi omotac koji pukne kada je kesten zreo. List je duguljast i reckav. Plod je jestiv i ukusan, sadrzi dosta skroba. Od njega se prave poslastice, kuvane, pečene ili sirove. Često se mesa sa divljim kestenom, iako nisu čak ni istog roda.

Vrste:

• Castanea crenata - japanski kesten
• Castanea dentata - američki kesten
• Castanea henryi - henrijev kesten
• Castanea mollissima - kineski kesten
• Castanea sativa - pitomi kesten

Kesteni se pojavljuju i konzumiraju još u praistoriji na prostorima Mediterana i Azije. U početku su uzgajani u Kini, Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Evropu. Poznato je više od stotinu različitih vrsta kestena. Razlikuju se od ostalih orašastih plodova zbog nižeg sadržaja masti i visokog sadržaja skroba. Imaju posebnu teksturu i sladak, blag ukus. Po nutritivnom sastavu slični su smeđem pirinču, a odličan su izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama).

Pitomi kesten (Castanea sativa)

Pitomi kestenje vrsta kestena, poreklom iz jugoistočne Evrope i Male Azije. Pitomi kesten može da poraste i preko 20 m, ima bujnu i veliku krošnju. Kora mu je glatka i sivosmeđa. Listovi su duguljasti, lancetasti, krupno nazubljeni, dugi 8-18 cm i široki 3-6 cm. na licu su goli, a na naličju dlakavi. Cvetovi se pojavljuju početkom juna, kada su listovi vec potpuno razvijeni. Muški cvetovi stoje u žućkastim čupercima na dugim, uspravnim i isprekidanim resama. Ženski cvetovi stoje pri dnu tih resa ili u pazuhu listova, pojedinačno ili u manjim grupama. Plodovi dozrevaju početkom oktobra, na površini su sjajni, polukuglasti ili zaobljeno pljosnati orašasti, smeđe boje. Pitomi kesten počinje rano da plodonosi - obično oko 5-6 godina ako je na osamici, ili 8-9 godina ako je u šumskom sklopu. Hemijska analiza potpuno dehidrisanih plodova, dala je sledeće rezultate: šećernih materija 83%, masnih materija 2.7%, azotnih materija 6.4%, nešećernih materija 5.5%, pepela 2.4%. Od plodova pitomog kestena u neki zemljama Sredozemlja dobija se brašno, od kojeg se izrađuje hleb. Sem toga, plodovi pitomog kestena sadrže i vitamine, kao vitamin B, antiskrobičnog vitamina C ima u istoj srazmeri kao i kod limuna. U lišću kestena ima vitamina K.

Pripremila: Milica Nikolić, IV-5

izvor:

gimnazijaso.edu.rs