На чему нутриционисти темеље тврдње да су масноће штетне за организам? На митовима, заблудама и комерцијалним интересима. Енсел Кејс је педесетих година прошлог века по сваку цену желео да открије узрок срчаних болести. Изнео је хипотезу да су засићене масноће и холестерол главни узрок па је спровео истраживање у којем је показао корелацију између укупног уноса масноћа и смртности у шест земаља света. Међутим, убрзо је откривено да је Кејс у то време имао податке из двадесет и две земље, али да је показао податке прикупљене из свих тих земаља, статистичка повезаност између уноса масноће и смртности од срчаних болести потпуно би нестала. Добијени резултат морао је да оправда очекивања његових присталица, као и утрошене милионе долара пореских обвавезника. На жалост, цело западњачко прехрамбено образовање и савети темеље се на овој студији иако друге велике студије спроведене касније нису успеле да потврде резултат Кејсовог истраживања. Иако је овај фијаско брзо разоткривен, лопта је већ била бачена и оберучке је прихваћена од прехрамбене и фармацеутске индустрије које ће идућих година на рачун хистерије око масноће и холестерола остваривати милионске профите. Од ”light” прехрамбених производа, разних заменских намирница, рафиниранисаних уља, маргарина, житних пахуљица и других индустријских прерађевина, до лекова за снижавање холестерола, који су најпрофитабилнији лекови на свету. Све се лепо поклопило…
Истина је међутим, да засићене масноће животињског порекла, са којима нас плаше задњих 40 година, никад нису биле штетне и од памтивека су сачињавале важан део људске прехране. Масноће дају ситост, енергију и витамине топиве у мастима који су важни катализатори свих биохемијских процеса у телу. Људски се мозак 70% састоји од масти. Свака станична мембрана у телу се састоји од масти. Масти изграђују и регенеришу људско тело. Другим речима масноће су неопходне за здравље! Али наравно, само оне природне. Рафинисана и хидрогенизована биљна уља и маргарини нису природне масти и њих треба избегавати.
Зашто житарице имају предност над месом?
Опет због комерцијалних разлога. Пропагира нам се као најздравије оно што доноси највећи профит, а то су управо разне прерађевине од житарица и производи од житног брашна. Зарада на хлебу, производима од кукуруза и соје је огромна. Производи од житарица имају дуг рок трајања док се рецимо месо мора складиштити, товарити и продавати под сталним хлађењем и има много краћи рок трајања. Јасно је да је далеко исплатљивије продавати производе од житарица него маргарин, јаја и поврће. На тај начин индустрији остаје велики вишак који може да потроши на рекламе којима агресивно пропагира житарице као ”базу здраве исхране”, ”здраве за срце” и слично.
Кад уместо тога купујемо месо и млечне производе животиња које пасу, поврће и јаја директно од одгајивача, заобилазимо цели тај монументални профитабилни систем индустријске пољопривреде, транспорт жита, антибиотике, хормоне раста, хемијска ђубрива, процесоре, инспекторе, произвођаче, достављаче и оглашиваче, који сви зарађују на паметан начин претварајући јефтино откупљене житарице у скупе производе упаковане у шарене картоне и кесице.
Како су повезани гојење код људи и житарице?
За гојење и мршављење у ствари не играју улогу калорије, него хормони, на које утиечемо врстом хране, али и стресом и емоционалним стањем. Прехрана богата угљенохидратима подстиче инсулин који је главни фактор дебљања, као што и стрес подстиче хортизол који такође делује на инсулин и дебљање. Житарице и производи од брашна и теста су врло богати скробом (који је чиста глукоза) и дебљају на исти начин као колачи који су богати шећером. Ако смањите унос угљенохидрата, тј. шећера и скроба, смањујете излучивање инсулина због чега долази до ослобађања масних залиха и њиховог трошења за енергију. Тако долази до природног губитка сувишних килограма. При томе је битна врста хране, а не количина, тј. храну није потребно мерити и рачунати, него само мудро бирати.
Зашто су сланина, кобасице и остали месни производи здрави за конзумацију?
Нису сви месни производи здрави. Домаћа сланина и домаће кобасице без хемикалија свакако јесу, али индустријске месне прерађевине су пуне додатака који нису здрави. Дакле, није у месу проблем него у ономе што му се додаје. Месне прерађевине садрже више воде и скроба него меса па се додају појачивачи укуса, разни згушњивачи, стабилизатори, шећер, вештачке ароме и друге хемикалије да би ти производи на вештачки начин добили привлачан изглед, мирис и укус.
Зашто су житарице, више штетне за организам од масне хране?
Проблеми са житарицама су вишеструки: Житарице и сви производи од брашна и житарица (без обзира јесу ли целовите или рафинисане), пиринач, кукуруз и кромпир, састоје се највећим делом од скроба. Скроб је полисахарид што значи да се састоји од дугих ланаца основних молекула глукозе, коју кад уђе у крвоток називамо шећер у крви. Прекомеран унос угљенокохидрата тј. шећера са временом доводи до разних поремећаја, метаболичког синдрома, инсулинске резистенције, дијабетеса и наравно прекомерне телесне тежине.
Други проблем са житарицама је глутен, са којим данас већ озбиљан број људи има бројне здравствене потешкоће без да то знају. Тај тешко пробављиви протеин из пшенице је захваљујући генетској модификацији постао још тежи и опаснији за људско тело; истраживања су открила да преко 50 различитих болести има везе са неподношењем глутена, нарочите оне аутоимунолошке. Неподношење глутена покреће аутоимунолошки одговор тела који доводи до самоуништавања властитог ткива. На жалост је у лекарској пракси позната/призната једино целијакија као болест неподношења глутена, иако истраживања спомињу и многе друге болести као што су реуматоидни артритис, псоријаза, хашимото и бројне друге.
Шта су препоруке за добру исхрану људи?
Једите праву храну. Једите оно што би и ваша бака препознала као храну. Избјегавајте рафинисане индустријске производе јер су нутритивно осиромашени, дакле не садрже оне нутријенте које наше тело треба а препуни су хемијских адитива од којих су многи штетни и канцерогени. Једите храну у њеном изворном облику, припремајте храну код куће и не купујете ствари у целофанима, кесицама, кутијама и конзервама са роком трајања од пар година. Једите домаћа јаја јер су јаја, нарочито жуманце, најздравија храна која постоји. Једите прави маслац, а не маргарин, који је препун штетних трансмасти.
Приказ индустријског прираста код кокошки 1950. године и 2008. године
Једите рибу, месо и пуно разног поврћа, храну припремајте на природним здравим мастима као што су свињска маст, маслац, маслиново уље, а не на рафинисаним ужеглим биљим уљима која садрже превише омега 6 масних киселина што изазива упална стања у телу. Не једите пшеницу ни производе од пшеничног брашна јер је пшеница генетски модификована, а глутен из пшенице прикрвен разлог многих модерних болести. Не једите шећер и производе са шећером јер је шећер најгори отров модерне прехране. Једите орахе, бадеме и друге плодове природе а не фабричке слаткише и грицкалице. Погледајте шта пише на декларацији неких бонбона, препознајте ли те састојке? Ако не разумете шта пише на декларацијама онда то није права храна.
На шта људи треба да пазе код избора намирница за исхрану?
На врсту и порекло намирница пре свега. Конкретно, не би требали да једемо шећер, комерцијалне пекарске производе, заменске намирнице од соје и слична чуда, ”light” немасне производе из којих је уклоњена природна масноћа а додати су разни модификовани скробови и вештачки укуси и друге хемикалије. Не би требали да једемо магарине ни рафинисана хидрогенизована биљна уља.
Бирајте храну из локалног домаћег узгоја колико је то могуће, непрскано воће и поврће, месо животиња које пасу, рибу, јаја слободних кокоши, пуномасне млечне производе од правог непастеризованог млека пашних крава и коза итд. Ангажујте се више око тога у вашој заједници, нађите истомиђљенике, захтевајте основно људско право на праву незагађену храну, тражите да произвођачи не користе вештачка ђубрива, пестициде, хормоне и друге отрове. Подржите локалне произвођаче и органску производњу тако што ће те куповати њихове производе. Што нас је више који захтевамо праву храну, то ће се више произвођача окренути органском узгоју. Па они живе од нас, морају да се прилагоде. Пролази време кад смо као овце куповали све што нам се понуди. Данас је све више свесних потрошача који за свој новац захтевају квалитет намирница.
izvor:
Нема коментара:
Постави коментар