Đurđevak

Đurđevak (Convallaria majalis)  - đurđica - ima male izuzetno lepe, kao zvončiće, bele mirisne cvetiće, koji vise  raspoređeni kao u grozdovima. Cveta tokom maja meseca. Ima debeo člankovit koren, beličast i širi se horizontalno. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugačkoj dršci, i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući svom korenu - rizomu kojim se i razmnožava. Moze se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste. U prirodi se nalazi u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući svom brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Đurđevak je OTROVAN, svi delovi su mu ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, plod je crvena bobica sa plavim semenkama. Listovi i cvetovi đurđevka sadrže eterično ulje, saponine, smole, organske kiseline i šećere, koji kada se prerade na pravilan način imaju korisna svojstva, ali pored njih, ova biljka sadrži otrovne glikozide i otrovni alkaloid konvalmarin koji mogu biti opasni po zdravlje.Lekovito delovanje: u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture cveta u rastvoru alkohola ili votke, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova kao i kod upalnih procesa. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, moždanog udara – kapi. U Nemackoj se upotrebljava "Hartman" voda za paralizu – za tu vodu se sakupljaju cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. 

U službenoj medicini se koristi za lecenje srčanih bolesti, jača srčane kontrakcije i usporava rad srca. Ima blagotvorno dejstvo na arterije. Danas farmaceutska industrija proizvodi veliki broj preparata od njega. Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren. Deluje i kao diuretik - pojačanim izlučivanjem mokraće, posebno kod ljudi koji imaju kardiovaskularna oboljenja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Biljku treba brzo sušiti i čuvati u dobro zatvorenim limenkama ili teglama, jer vazduh i vlaga brzo kvare lekovita svojstva. Suši se u hladu, na papiru ili tkanini uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.

Biljka je vrlo otrovna pa se zbog toga ne preporučuje bilo kakva priprema leka u kućnim uslovima pa čak ni branje bez rukavica, nakon branja rukavice baciti a ruke oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca ne bi smeli da diraju niti da beru đurđevak. Prilikom branja uvek OPREZNO !!! Ukoliko dođe do trovanja prepoznaće se po sledećim znacima: jak proliv, povraćanje, opšta slabost i iznemoglost. Srećom postoji protivotrov koji se priprema tako što se kuva hrastova kora u mleku. Ako imate ovakve simptome, odmah potražite lekarsku pomoć.

Svi delovi đurđevka, uključujući i plodove, su veoma otrovni i iz tog razloga nije preporučljivo kućno  lečenje sa njim.

Autor Zoran Perković