Žuti cvetovi podbela, slatkastog mirisa koji podeća na med, otvaraju se na stabljikama obraslim srebrnastim maljama, mnogo pre pojave listova. Zbog ove osobine, u rimsko doba nosio je narodni naziv „Filius ante patrem“ (sin pre oca). Listovi su takođe sa donje strane srebrnaso maljavi, nazubljeni i prilegli uz tlo, a koren je dobro razvijen i ima mnogo podzemnih izdanaka. Najbolje uspeva na glinenim i peskovitim zemljištima a često raste i uz obale reka.
Kao lekoviti deo biljke koriste se cvetne glavice sabrane pre otvaranja cveta i listovi, koji sadrže sluzi, tanine, flavonoide, triterpene, gorki sesquiterpenoid tusilagon, etarsko ulje (bogato beta bisabolenom), inulin, pirolizidinske alkaloide, fitosterole, brojne minerale (kalijum, natrijum, magnezijum, soli azotne i galne kiseline). Najboljeg kvaliteta i sa najvećim sadržajem lekovitih sastojaka su listovi ubrani na osunčanim staništima.
Još od antičkog doba, podbel se korsti za lečenje svih plućnih bolesti, u cilju prevencije ili kao sredstvo koje ubrzava izlečenje, tako da se vekovima koristio kao prvi lek u početnom stadijumu tuberkuloze. Lekoviti sastojci podstiču razređivanje bronhijalnog sekreta i donose olakšanje kod promuklosti, upale grla, bronhitisa i bronhijalne asme, tako da je podbel obavezan sastojak plućnih čajeva. Za spoljnu upotrebu, listovi podbela tradicionalno se primenjuju i kod upale vena, crvenog vetra, upala kože, čireva i opekotina. Tradicionalna kineska medicina preporučuje upotrebu mešavine meda i svežih cvetova.
U narodnoj medicini upotreba podbela se preporučuje i kod glavobolje, svež sok se ukapava za ublažavanje bolova u uhu, a u prah samleveni sveži listovi se mešaju sa mašću i koriste kod bolnih vena. Kupka od omanovog čaja olakšava tegobe kod otečenih nogu, a pušenje listova omana preporučivalo se kod astme i plućnih bolesti.
Obzirom na visok sadržaj vitamina C sveži listovi se mogu koristiti kao dodatak sezonskoj salati.
Kao i oman, i podbel pripada porodici biljaka Asteracee koju osim krupnih prepoznatljivih cvasti karakteriše i svojstvo da kod osetljivih osoba mogu dovesti do pojave alergijskih reakcija. Sadržaj štetnih pirolizidinskih alkaloida takođe predstavlja relativno ograničenje za upotrebu, stoga je nužno poštovati preporučenu dozu, a upotreba ne bi trebala da traje duže od 4-6 nedelja tokom godine. Sadržaj pirolizidinskih alkaloida je i razlog zbog kojega je upotreba ove izuzetno lekovite biljke u nekim Evropskim zemljama zabranjena. U zemljama u kojima je upotreba dozvoljena obavezno je deklarisati sadržaj pirolizidina, tako da se na tržištu nalazi isključivo čaj sa dozvoljenim sadržajem ovih materija, i čija je upotreba bezbedna ukoliko se poštuje preporučena doza i dužina upotrebe. Novija istraživanja sprovedena u Kini pokazala su anti-oksidantne, antimikrobne i protiv upalne efekte ekstrakta podbela. Ova antioksidativna i protivupalna dejstva mogu biti blagotvorna i kod neurovegetativnih bolesti. Laboratorijskim istraživanjima pokazano je da ekstrakti podbela mogu imati povoljno delovanje na regulisanje nivoa šećera kod dijabetesa tip 2, a pokazali su i antikoagulantni efekat, pa se mogu koristiti i u preventivi srčanih bolesti.
tag: podbel, podbjel,
Izvor: mocbilja.rs
Нема коментара:
Постави коментар