Medunika (Filipendula ulmaria) i suručica (Filipendula hexapetala) su srodne biljke iz familije Ruža. Višegodišnje su, zeljaste, imaju perasto deljene listove za koje je karakteristično da se između većih listića nalazi po jedan par manjih listića. Na vrhu, mnoštvo cvetova bele ili bledožute boje formira cvast koja podseća na oblak. Suručica je nešto niža biljka visine do nekih 80 cm, dok medunika može biti i 2 metra visoka. Prilično su rasprostranjene biljke. Suručica je još interesantna jer na korenu ima loptasta zadebljanja. Rastu na teritoriji Evrope i Azije. Medunika se često sreće pored potoka i na vlažnim livadama, dok je suručica stanovnik suvih livada. Suručica nekada može biti izuzetno brojna na lokacijama gde raste, pa čovek stekne utisak da puno malih oblaka lebdi tik iznad trave.
Postoje podaci da se medunika u terapiji koristi još od XVI veka. Ekstrakt medunike je u XVIII veku korišćen za dobijanje aspirina pa postoje mišljenja da je aspirin dobio ime upravo po ovoj biljci. Naime, medunika na latinskom osim naziva Filipendula ulmaria ima i naziv SPIRaea ulmaria. Aspirin je Acetilsalicilna kiselina. Pa kombinacijom A+SPIR+in=aspirin.
Medunika se koristi u terapiji reumatskih bolesti, giht-a i kod drugih zapaljenjskih bolesti što možda i ne čudi s obzirom na to da sadrži salicilate. Koristi se i za pospešivanje izmokravanja, za olakšavanje tegoba u prehladi (jer deluje kao dijaforetik tj. podstiče znojenje). Tradicionalno se koristi i kod problema kao što su čir na želucu i kod tegoba koja potiču od lošeg rada creva (u smislu usporenog rada).
Mnoge ugledne institucije prepoznaju meduniku kao lekovitu biljku.
Umalo da zaboravim
, u terapiji se uglavnom koristi cvast, ili vrh u cvetu i to u obliku čaja, tableta ili tinkture. Za pripremu ovih oblika se dnevno koristi do 6 g cvasti, odnosno do 18 g vrhova u cvetu.Ukoliko je osoba alergična na salicilate (npr. aspirin, diklofen, ibuprofen) ne treba da koristi meduniku. Neželjeni efekti nisu poznati.
Suručica se koristi slično kao medunika, ali o njoj ima mnogo manje podataka.
Opis : Stabljika je čvrsta i uglasta. Listovi su isprekidano perasti, sa 2-5 pari listića. Listići su režnjeviti ili nazubljeni, spolja goli, tamnozeleni, sa gornje strane svetliji od prisutnih dlaka. Mnoštvo cvetova nalazi se u cimozno metličastim cvastima, bledo žućkaste boje, jakog mirisa. Široko je rasprostranjena vrsta u Evroaziji, pre svega u brdskom pojasu, raste po vlažnim livadama i po obodu četinarskih i mezofilnih šuma.
Kao lekoviti deo biljke koristi se : Osušen nadzemni deo biljke (Spiraeae ulmariae herba)
Hemijski sastav : Herba suručice sadrži flavonoide, etarsko ulje sa 30-70% derivata salicilne kiseline, tanine, kumarine, sluzi, askorbinsku kselinu
Upotreba : Aktivni sastojci suručice deluju povoljno na skupljanje tkiva , olakšavanje varenja, ublažavanje tegoba kod viška želudačne kiseline, antiseptično kod urinarnih infekcija, ublažavanje reumatskih tegoba
Takođe se koristi : U narodnoj medicini kod viška želudačne kiseline i čira na želucu
Ograničenja u upotrebi : Prekomerna upotreba se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.
Način pripreme i upotrebe čaja : Jednu supenu kašiku cveta suručice preliti šoljom (200ml) ključale vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Piti 2-3 puta dnevno po jednu šolju čaja.
Biljka buditeljica pomaže kod groznice. Sadrži eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline i pomaže u lečenju reumatizma i gihta. Koristi se za lečenje kostobolje, tuberkuloze, gripa, potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, bolesti bešike i bubrega
.jpg)
Lekovita medunika, buditeljica (Spiraea ulmaria) ili blaga jabuka, kako je još zovu, prepoznatljiva je po mirisnim belim cvetovima koji se razvijaju u junu i julu, ponekad i u oktobru. NJeni najlekovitiji delovi su listovi i cvetovi, ali i koren.
Lišće i cvetovi se sakupljaju u vreme cvetanja i suše u hladu. Koren se vadi u jesen, detaljno čisti, niže i suši obešen u senci na promajnom mestu. Cvetovi mirisom podsećaju na gorki badem, a koren ukusom na vanilu. Biljku treba tražiti po vlažnim livadama i jarugama, među vrbama i jovama kraj potoka, reka, izvora i jezera. Ovo je važno, budući da ova biljka ima sličnog srodnika koji nije lekovit, a raste na suvim livadama i drugim terenima.
Svi lekoviti delovi medunike sadrže eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline, heliotropina i vanilina zbog čega su izuzetno delotvorni u lečenju reumatizma i gihta, poput aspirina. Na listi važnih, blagotvornih sastojaka buditeljice nalaze se i limunska i taninska kiselina, glukozid gaulterin, terpeni, smole, mast i spirein.
Tradicionalna medicina je smatra izuzetno korisnom biljkom za čišćenje krvi i celokupnog organizma od toksičnih materija. Pomaže u lečenju bolesti disajnih organa - plućnog hroničnog katara i tuberkuloze kao i gripa. Delotvorna je i protiv kostobolje, bolova u mišićima i zglobovima, potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, bolesti bešike i bubrega. Velika količina salicila pomaže kod obolenja želuca i creva, nastalih usled lošeg varenja. Snižava povišenu temperaturu, pojačava znojenje u slučaju groznice, dobar je prirodni lek protiv ujeda besnog psa. U tu svrhu žvaće se sitno iseckan svež koren više puta dnevno, tri do četiri dana.
Za buditeljicu su znali i smatrali je izuzetno lekovitom još drevni Druidi - sveštenička klasa u zajednici Kelta koja je obavljala ne samo svešteničke, već i dužnosti sudije, iscelitelja i učitelja. Jedno vreme pada u zaborav, a ponovo su je se setili sredinom 19. veka kada je otkriven aspirin. Zbog sličnog sadržaja i delovanja salicilnih jedinjenja, lek po njoj i dobija ime. Uz koru vrbe, medunika je jedina biljka koja deluje kao prirodni aspirin.
DELOTVORNOST ČAJA I KORENA
Čaj pripremljen od 25 g buditeljice i preliven sa pola litre ključale vode treba ostaviti da prenoći. Potom se ispija u gutljajima, po jedna šoljica pre jela, 3 do 4 puta na dan. Ovako spremljen čaj izuzetno je delotvoran, a preporučuje se za ublažavanje bolova i grčeva. Podstiče i mokrenje, što je značajno kod izbacivanja bubrežnih kamenčića i upale bubrega.
Za stimulisanje znojenja kada je telo u groznici, dovoljne su do dve šoljice čaja dnevno.
Koren se koristi za brže zaceljivanje rana i odstranjivanje kiselosti iz krvi. Lek se sprema tako, što se 2 do 3 kašičice svežeg izrendanog korena pojedu u toku dana.
Čaj se priprema od 1 do 2 kašičice sitno isečenog svežeg ili osušenog korena koji se potopi u šolju hladne vode, odstoji 6 sata, a zatim se jednom kratko prokuva. Posle 1 do 2 minuta se procedi. Poželjno je da se dnevno popiju 2 do 3 šolje ovako pripremljenog čaja, nezaslađenog, u gutljajima.
Medunika (Spiraea ulmaria) DRUGI NAZIVI: močvarnasu ručica, svinjurak, buditeljica, osinka..
OPIS BILJKE:Medunika je višegodišnja, grmolika, do 1,5 m visoka biljka s nezadebljalim i puzavim korenom. Stabljika je uglasta, u gornjem delu razgranata, s perasto sastavljenim i dlakavim listovima. Mali žućkastobeli cvetovi skupljeni su u sastavljene cvasti.Prijatno mirišu, slično kao gorki badem. Ukus korena je sluzav, pomalo oštar, nalik na ukus vanile.
STANIŠTE:Medunika raste na vlažnim livadama, medju vrbama i jovama, uz potoke i manje reke, na svetlim, prostranim šikarama, na zemljištu bogatom ili siromašnom krečnjakom.
VREME CVETANJA MEDUNIKE: od juna do avgusta.
MEDUNIKA LEKOVITI DEO BILJKE: Beru se cvetovi, zatim biljka u cvatu – tako što se odseče 30-40 cm od zemlje, da ubrano bilje ne bi imalo mnogo debelih i odrvenjenih stabljika – a u proleće i jesen sakuplja se i koren medunike. Cvetovi i biljka suše se u senci, dok se koren, pošto se temeljno očisti, naniže i suši obešen u senci na promajnom mestu.
LEKOVITO DELOVANJE: Medunika u cvetovima, korenu, a delom i u listovima sadrži eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline, koja čine ovu biljku vrlo pogodnom za lečenje gihta i reumatizma. Velika moć izlučivanja znoja tih salicilnih jedinjenja deluje na brzo izbacivanje svih otrovnih materija, pa je medunika vrlo korisna lekovita biljka za čišćenje krvi. .Čaj od medunike se preporučuje kod vodene bolesti, naročito kod potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, kod bolesti bešike i bubrega, kao i protiv glista. Pošto velika količina salicila ne deluje samo protiv procesa truljenja i vrenja, nego i smanjuje povišenu temperaturu tela, medunika je kao lek veoma dobra kod oboljenja želuca i creva usled smetnji u varenju i kao lek za snižavanje povišene temperature. U narodnoj medicini medunika je oduvek hvaljena kao sredstvo koje izbacuje vodu, pa se upotrebljavala kad postoji ipalni nadražaj bubrega. Tu primenu je iše puta potvrdila i zvanična medicina.
Medunika je oduvek važila i kao prirodni lek protiv ujeda besnog psa – žvaće se više puta
dnevno, tokom 3 do 4 dana, sitno isečen svež koren. Kod vodenih otoka nogu i trbuha domaćih životinja daje se čaj od medunike. Kod hromosti teleta veoma je dobar čaj od medunike, bilo kao piće ili kao oblog.
RECEPTI:
Čaj od medunike: Priprema se kao oparak od 1 do 2 kašičice cvetova ili biljke u cvatu za 1 šolju, a pije se u gutljajima 2-3 šolje dnevno, nezasladjeno.
Čaj od medunike II: Sitno isečen suv ili svež koren stavlja se na 6 sati u hladnu vodu, zatim se jednom kratko prokuva, ostavi da stoji 1-2 minuta i procedi. Uzimaju se 1-2 kašičice korena za 1 šolju čaja, a piju se 2-3 šolje dnevno u gutljajima, nezaslađeno.
Sok od medunike: Sveže iscedjen sok iz čitave biljke medunike može da se upotrebi i tako što se dnevno uzima 1 kašika soka s malo vode, bez ikakvog dodatka.
izvor: dijetaizdravlje.com
Нема коментара:
Постави коментар