Da bi se izbeglo stvaranje kamena u žučnoj kesi neophodno je promeniti režim ishrane. Ovo se posebno odnosi na osobe koje unose kaloričnu masnu hranu. Trebalo bi izbegavati namirnice koje sadrži životinjsku mast (kao što su punomasno mleko, sir, žumance, puter, masno crveno meso, kolači), ali i konzumiranje životinjskih belančevina i dodatnog šećera.
Problemi sa žučnom kesom su sve učestaliji u današnje vreme, zbog čega lekari ukazuju da je preventiva, odnosno ishrana na bazi povrća, voća i integralnih žitarica izuzetno značajna u očuvanju zdrave žučne kese.
- Kalkuloza, odnosno stvaranje kamena u žučnoj kesi, nastaje usled poremećaja u procesu pražnjenja, nedovoljnog pražnjenja, kao i hemijskog poremećaja u samoj žuči. Postoji holesterolska i pigmentna kalkuloza. Holesterolski kamenčići su češći, karakteristični za zapadnu civilizaciju i javljaju se u 70 do 80 odsto slučajeva. Pigmentni su više zastupljeni u azijskom svetu, manji su, nepravilni i mekši. Osnovna upalna stanja koja dovode do promena na žučnoj kesi su akutni i hronični holecistitis, odnosno zapaljenje zida žučne kese uzrokovano takođe postojanjem kamenčića unutar nje, koji ometaju normalno funkcionisanje - objašnjava specijalista opšte hirurgije dr Zoran Ražnatović iz Klinike za digestivnu hirurgiju KCS.
Kako sprečiti obolenje žučne kese? Lekari naglašavaju da bi obroci trebalo da budu redovni (naročito doručak), a za bolje varenje je dobro piti gorke napitke kao što je tonik. Najbolje je da se svakoga dana popije sok od pola limuna u čaši tople vode, oko pola sata pre doručka. Takođe, važna je i svakodnevna polučasovna žustra šetnja, kako bi se predupredilo nastajanje žučnog kamena od holesterola.
Da bi se umanjio rizik od prevelike koncentracije žuči, dnevno je najbolje piti najmanje šest čaša vode. Za podsticanje što boljeg protoka žuči i za eliminisanje manjih kamenčića, može se svakodnevno uzimati i kašika hladno ceđenog maslinovog ulja. Od namirnica posebno su blagotvorni grejpfrut, grožđe, kruške, koštunjavo vođe, tamni pirinač i integralne žitarice.
- Stvaranje kamena u žuči često prolazi bez ikakvih tegoba. Istraživanja pokazuju da čak dve trećine dobro podnosi ovo stanje tokom života. Ipak, kod određenog broja obolelih dolazi do komplikacija u vidu akutne upale same žučne kese, odnosno holecistitisa. Ako kamen pređe u glavni žučni vod može doći i do infekcije žuči, zastoja u njenom protoku, kao i do upale gušterače uzrokovane prolaskom kamenja kroz zajedničko ušće glavnog žučnog i gušteračnog kanala. Retka komplikacija je i pojava bilijarnog ileusa, odnosno zastoja u prolasku crevnog sadržaja, zbog kamena koji se zaglavio u završnom delu tankog creva. Ukoliko postoji višegodišnja kalkuloza javlja se opasnost od nastanka karcinoma žučne kese. Zanimljivo je da se prisustvo kamenja u žučnoj kesi sve češće otkriva slučajno, na sistematskim ultrazvučnim pregledima, pri čemu između 60 do 80 odsto pacijenata ne oseća nikakve tegobe u trenutku uspostavljanja dijagnoze. Kod preostalih javljaju se napadi bolova u stomaku, odmah ispod rebara. Ovo obolenje prate i bol u leđima i desnom ramenu, mučnina i povraćanje - kaže dr Ražnatović.
PRESAVIJENE I DEFORMISANEDa li su žučne kese kod svih iste? - U četvrtoj nedelji embrionalnog razvoja dolazi do definitivnog oblikovanja žučne kese. Nisu kod svih idealnog izgleda, već se javljaju sa brojnim i raznovrsnim varijacijama. Pravilan izgled žučnih kesa sreće se u 70 odsto slučajeva. Ostale mogu biti presavijene, dvostruke, levostrane, a u izuzetno retkim situacijama mogu i da nedostaju. Zapravo, samo trećina obolelih ima klasičan anatomski položaj i pravac cističnog, odnosno žučnog kanala. Kod petine je cistični kanal kraći što je veoma važno zbog mesta spajanja sa glavnim žučnim vodom, ukoliko treba da se izvede intervencija - poručuje sagovornik „Života plus”.
* Šta je zapravo žuč?
- Sok koji učestvuje u varenju. Proizvodi se u jetri, a čuva u žučnoj kesi. Osim što učestvuje u apsorpciji masti, pomaže i u izlučivanju holesterola, bilirubina, gvožđa i bakra. Žučne kiseline su glavna aktivna komponenta žuči, izlučuju se u dvanaestopalačno crevo i efikasno resorbuju, odnosno vraćaju u završni deo tankog creva, odakle venskim putem ponovo dospevaju u jetru. Ovo kruženje se naziva enterohepatična cirkulacija, dnevno se obavi pet do deset ciklusa, pri čemu se u jetri ponovo sintetiše samo tri odsto žučnih kiselina. Žučna kesa može da apsorbuje do 90 odsto vode iz žuči, ali i da poveća do deset puta koncentraciju žučnih soli, bilirubina i holesterola.
* Kako se žučna kesa prazni?
- Za efikasno pražnjenje neophodno je da postoji jaka kontrakcija zida žučne kese i opuštenost Odijevog sfinktera, na mestu ušća glavnog žučnog voda u dvanaestopalačno crevo. Sve to dešava se za vreme unošenja masne hrane. Tada se žučna kesa prazni do 75 odsto zapremine, a odmah po završenom obroku ponovo počinje da skuplja i skladišti žuč do narednog obroka. Žučna kesa ima svoje kontrakcije i u mirnoj fazi, što je važno za mešanje žuči, ali tada Odijev sfinkter ne dozvoljava njeno oticanje.
* Čime je uzrokovana pojava kalkuloze, odnosno stvaranje kamena?
- Učestalost javljanja uzrokovana je polom, rasom i geografskim položajem. U tom smislu, prisutnija je u Evropi i Severnoj Americi, a manje u Aziji. Više kod žena nego kod muškaraca, mada se sa godinama procenat obolevanja izjednačava. Genetska predispozicija postoji, ali nije otkriven gen uzročnik. Studije, međutim, potvrđuju dvostruko veću učestalost kod najbližih srodnika. Sa godinama, verovatnoća pojave kalkuloze raste. Manja je u tridesetim nego u šezdesetim, a najviše obolelih je između 55. i 62. godine. Na njeno javljanje u dobroj meri utiče gojaznost, ali i nagli gubitak telesne težine. Zapažena je i značajnija pojava holesteroloskog kamenja za vreme trudnoće, što je prouzrokovano hormonskim statusom. Na spisku uzročnika spominju se i razni lekovi, među kojima najčešće kontraceptivna sredstva, oktreotid za lečenje akromegalije i ceftriakson, odnosno cefalosporin treće generacije - zaključuje naš sagovornik.
REZERVOAR
Žučna kesa je kruškoliki rezervoar žuči, smešten u istoimenom udubljenju desnog režnja jetre. Dugačka je sedam do deset santimetara, široka tri do četiri na najširem delu, a zapremine 30 do 50 mililitara. Anatomski posmatrano ima dno, telo, levkasto suženje na prelazu tela u vrat, Hartmanov špag, odnosno vrećasto ispupčenje gde se najčešće zaglavljuje kamen i vrat koji se nastavlja u cistični, odnosno žučni kanal. Cistični kanal je dužine tri do četiri santimetra i uliva se u glavni hepatični vod, odnosno kanal jetre, formirajući zajedno glavni žučni vod koji sprovodi žuč u dvanaestopalačno crevo - objašnjava Ražnatović.

izvor