Pesmica o bokvici

A ti, bokvice,

Majko biljaka,

Otvorena prema istoku, 

Moćna unutrašnjom snagom:

Preko tebe škripe kola,

Preko tebe su jahale žene,

Preko tebe su jahale mladoženje,

Preko tebe su brektali volovi.

Svemu si odolela i suprotstavila se.

Tako sada odoli otrovu

I zarazi, 

I zlu koji zemljom prolaze.

BOKVICA – lijek je i kad je muška i kad je ženska

Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše ljekovitih svojstava, postoji još 20-ak vrsta

Bokvica raste svuda oko nas, a o njoj se malo zna, na primjer, da postoje dvije vrste: muška i ženska. Muška uskolisna (Plantago minor) je trajna biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima. Zovu je i mala bokvica, trputac.

Na vrhu biljke nalazi se cvijetna klas zeleno-smeđe boje. Ljekoviti dio je korijen, listovi prije cvjetanja, a sjeme poslije sazrijevanja. Iako se smatra da su obije bokvice izuzetno djelotvorne, pojedini stručnjaci daju prednost muškoj.

Sirup za djecu

Sastojci u njoj pomažu kod oboljenja disajnih organa. Posebno je pogodna za djecu jer joj je sok ukusan, naročito kada se zasladi medom. Čaj od listova se pije što je moguće topliji.

Svježe zgnječeno lišće koristi se kao oblog na mjestu uboda insekata, odnosno rana koje teško zarastaju. Sok od svježeg lišća nanosi se na ranu, zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje, sprečava upalu i smiruje bol. Takođe, oblog od listova hladi i odmara noge nakon većih napora.

I ženska širokolisna bokvica (Plantago Maior) je trajna biljka, ali sa listovima u obliku rozete. Jajolikog su oblika, dok je cvjetna stabljika uspravna i okrugla sa duguljastim cvjetnim klasom na vrhu. U narodu je poznata i kao paskavica, pitoma i velika bokvica, široki trputac.

Za liječenje se najviše koriste listovi, beru se sve dok biljka cvjeta i suše u tankim slojevima na hladnom i provjetrenom mjestu, a korijen se vadi cijele godine.

Biljka je djelotvorna kod liječenja rana i čireva, jer sprečava upale. Koristi se i kao lijek protiv kašlja, a pomaže i kod bolesti bešike, čira na želucu i dvanaestopalačnom crijevu.

Lijek za rane

Bokvica se često spominje u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za liječenje hemoroida, kožnih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija.

Posebno je odličan prirodni lijek za vidanje rana jer podstiče regeneraciju tkiva pa samim tim i zarastanje. Izmrvljeni listovi bokvice mogu pomoći u liječenju otvorenih rana izazvanih trombozom te liječenje pčelinjih uboda i uboda drugih insekata.

Pošto ima moć da ublaži upalne procese na koži nekada se bokvica često upotrebljavala i za liječenje akni. Iz istog razloga koristila se u liječenju hemoroida.

Blagotvorna sluz

Ova biljka ima visok sadržaj sluzi pa blagotvorno djeluje na želudac i crijeva, zato treba znati da se od njenih svježih mladih listova može napraviti veoma ukusna salata koja uz to sadrži vitamin C i provitamin A.

Od svježe zgnječenog lišća i soka koji se dobija pravi se oblog za iste bolesti kod kojih pomaže i muška bokvica. Svaku ranu ili posjekotinu, koja se iznenada dogodi prilikom boravka u prirodi, uspješno može da zacijeli.

Osim muške i ženske bokvice, koje imaju najviše ljekovitih svojstava, postoji još 200 vrsta bokvice. Mogu se brati i bez straha koristiti jer nisu otrovne ni štetne. Postoji i mnogo recepata o korištenju bokvice, a najčešće se koriste eliksir, zatim zeleni sok i čaj.

Biljni eliksir

Osobama koje imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crijevu preporučuje se eliksir od bokvice. Priprema se tako što se na mašini za meso ili u blenderu samelje 500 g svježih i dobro opranih listova bokvice.

Samljevene listove i sok pomiješati sa kilogramom meda i 50 g usitnjene smole propolisa. Sadržaj se dobro promiješa i ostavi da stoji tri dana, povremeno se miješa drvenom ili plastičnom kašikom.

Nakon tri dana, eliksir se uzima tri puta na dan po jedna kašičica (isključivo drvena ili plastična da bi se izbjegla oksidacija), desetak minuta prije obroka. Preporučuje se kod bolesti disajnih organa, bronhitisa i upale pluća. Od velike je koristi i pušačima.

Zeleni sok

Sok od bokvice priprema se tako što se dobro izgnječi 200 g lista bokvice sa po 100 g koprive, maslačka i stolisnika. Sadržaj se istisne kroz čistu lanenu krpu, procijedi i zatim prokuha uz skidanje pjene, koja se skuplja na površini.

Dodaju se dvije velike kašike meda, pa se sadržaj ponovo kuha, dok se ne zgusne. Kada se ohladi, sipa se u flaše, a da se ne bi pokvario, u svaku bocu doda se čašica rakije. Prije upotrebe pomiješa se sa toplom vodom, u odnosu pola-pola.

„Plućni“ čaj

Kod bronhitisa, plućne i bronhalne astme jako dobro djeluje čaj pripravljen na sljedeći način: u šolju hladne vode staviti krišku limuna (ako je limun prskan, tada bez kore) i punu čajnu kašičicu smeđeg šećera, zakuhati, pustiti da četiri do pet puta zakipi, skinuti s vatre pa dodati punu čajnu kašičicu suhih listova bokvice. Pustiti da odstoji pola minute. Čaj se svaki put priprerma svjež i pije se gutljaj po gutljaj što je moguće topliji.

Bokvica u starim knjigama

Još iz davnina u narodnoj se medicini često spominje recept za serum od bokvice koji liječi „sve boljke disanja“, a način pripreme nije mu nimalo standardan.

Za pripremu bokvičinog seruma potrebno je u staklenku od 5 l naslagati 3 cm zgnječenih svježih listova te posuti smeđim šećerom u količini još 1 cm te na taj način ponavljati proces slaganja dok se staklenka ne napuni.

Staklenku je potrebno ostaviti sa strane na jednu noć te je ujutro opet dopuniti ako su se listovi slegli. Kad se staklenka napuni u vrtu se iskopa rupa, a poklopac staklenke zalije voskom.

Staklenka se tada stavlja u iskopanu rupu i pokriva daskama, kamenjem i zemljom da bude u potpunosti zatrpana pa se stavlja vidna oznaka na mjesto kako bi se kasnije moglo pronaći.

Staklenka se iz zemlje vadi nakon 3 mjeseca pa se dobiveni serum prokuhava i procijedi. Tako pripremljen serum najjači je lijek protiv svih bolesti grla i pluća.

Izvor: vipscena.com

Medunika i suručica

Medunika (Filipendula ulmaria) i suručica (Filipendula hexapetala) su srodne biljke iz familije Ruža. Višegodišnje su, zeljaste, imaju perasto deljene listove za koje je karakteristično da se između većih listića nalazi po jedan par manjih listića. Na vrhu, mnoštvo cvetova bele ili bledožute boje formira cvast koja podseća na oblak. Suručica je nešto niža biljka visine do nekih 80 cm, dok medunika može biti i 2 metra visoka. Prilično su rasprostranjene biljke. Suručica je još interesantna jer na korenu ima loptasta zadebljanja. Rastu na teritoriji Evrope i Azije. Medunika se često sreće pored potoka i na vlažnim livadama, dok je suručica stanovnik suvih livada. Suručica nekada može biti izuzetno brojna na lokacijama gde raste, pa čovek stekne utisak da puno malih oblaka lebdi tik iznad trave.

Od hemijskih sastojaka sadrže salicilate, flavonoide i tanine (od tanina najčešće potiče opor ukus nezrelog voća).

Postoje podaci da se medunika u terapiji koristi još od XVI veka. Ekstrakt medunike je u XVIII veku korišćen za dobijanje aspirina pa postoje mišljenja da je aspirin dobio ime upravo po ovoj biljci. Naime, medunika na latinskom osim naziva Filipendula ulmaria ima i naziv SPIRaea ulmaria. Aspirin je Acetilsalicilna kiselina. Pa kombinacijom A+SPIR+in=aspirin.

Medunika se koristi u terapiji reumatskih bolesti, giht-a i kod drugih zapaljenjskih bolesti što možda i ne čudi s obzirom na to da sadrži salicilate. Koristi se i za pospešivanje izmokravanja, za olakšavanje tegoba u prehladi (jer deluje kao dijaforetik tj. podstiče znojenje). Tradicionalno se koristi i kod problema kao što su čir na želucu i kod tegoba koja potiču od lošeg rada creva (u smislu usporenog rada).
Mnoge ugledne institucije prepoznaju meduniku kao lekovitu biljku.


Umalo da zaboravim , u terapiji se uglavnom koristi cvast, ili vrh u cvetu i to u obliku čaja, tableta ili tinkture. Za pripremu ovih oblika se dnevno koristi do 6 g cvasti, odnosno do 18 g vrhova u cvetu.

Ukoliko je osoba alergična na salicilate (npr. aspirin, diklofen, ibuprofen) ne treba da koristi meduniku. Neželjeni efekti nisu poznati.

Suručica se koristi slično kao medunika, ali o njoj ima mnogo manje podataka.

izvor: cvijet.info

Latinski naziv i familija :    Filipendula ulmaria L. / Spirea ulmaria L. (Rosaceae)
Opis :    Stabljika je čvrsta i uglasta. Listovi su isprekidano perasti, sa 2-5 pari listića. Listići su režnjeviti ili nazubljeni, spolja goli, tamnozeleni, sa gornje strane svetliji od prisutnih dlaka. Mnoštvo cvetova nalazi se u cimozno metličastim cvastima, bledo žućkaste boje, jakog mirisa. Široko je rasprostranjena vrsta u Evroaziji, pre svega u brdskom pojasu, raste po vlažnim livadama i po obodu četinarskih i mezofilnih šuma.
Kao lekoviti deo biljke koristi se :    Osušen nadzemni deo biljke (Spiraeae ulmariae herba)
Hemijski sastav :    Herba suručice sadrži flavonoide, etarsko ulje sa 30-70% derivata salicilne kiseline, tanine, kumarine, sluzi, askorbinsku kselinu
Upotreba :    Aktivni sastojci suručice deluju povoljno na skupljanje tkiva , olakšavanje varenja, ublažavanje tegoba kod viška želudačne kiseline, antiseptično kod urinarnih infekcija, ublažavanje reumatskih tegoba
Takođe se koristi :    U narodnoj medicini kod viška želudačne kiseline i čira na želucu
Ograničenja u upotrebi :    Prekomerna upotreba se ne preporučuje tokom trudnoće i dojenja.
Način pripreme i upotrebe čaja :     Jednu supenu kašiku cveta suručice preliti šoljom (200ml) ključale vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. Piti 2-3 puta dnevno po jednu šolju čaja.

izvor: mocbilja.rs

Biljka buditeljica pomaže kod groznice. Sadrži eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline i pomaže u lečenju reumatizma i gihta. Koristi se za lečenje kostobolje, tuberkuloze, gripa, potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, bolesti bešike i bubrega


Lekovita medunika, buditeljica (Spiraea ulmaria) ili blaga jabuka, kako je još zovu, prepoznatljiva je po mirisnim belim cvetovima koji se razvijaju u junu i julu, ponekad i u oktobru. NJeni najlekovitiji delovi su listovi i cvetovi, ali i koren.

Lišće i cvetovi se sakupljaju u vreme cvetanja i suše u hladu. Koren se vadi u jesen, detaljno čisti, niže i suši obešen u senci na promajnom mestu. Cvetovi mirisom podsećaju na gorki badem, a koren ukusom na vanilu. Biljku treba tražiti po vlažnim livadama i jarugama, među vrbama i jovama kraj potoka, reka, izvora i jezera. Ovo je važno, budući da ova biljka ima sličnog srodnika koji nije lekovit, a raste na suvim livadama i drugim terenima.

Svi lekoviti delovi medunike sadrže eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline, heliotropina i vanilina zbog čega su izuzetno delotvorni u lečenju reumatizma i gihta, poput aspirina. Na listi važnih, blagotvornih sastojaka buditeljice nalaze se i limunska i taninska kiselina, glukozid gaulterin, terpeni, smole, mast i spirein.

Tradicionalna medicina je smatra izuzetno korisnom biljkom za čišćenje krvi i celokupnog organizma od toksičnih materija. Pomaže u lečenju bolesti disajnih organa - plućnog hroničnog katara i tuberkuloze kao i gripa. Delotvorna je i protiv kostobolje, bolova u mišićima i zglobovima, potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, bolesti bešike i bubrega. Velika količina salicila pomaže kod obolenja želuca i creva, nastalih usled lošeg varenja. Snižava povišenu temperaturu, pojačava znojenje u slučaju groznice, dobar je prirodni lek protiv ujeda besnog psa. U tu svrhu žvaće se sitno iseckan svež koren više puta dnevno, tri do četiri dana.

Za buditeljicu su znali i smatrali je izuzetno lekovitom još drevni Druidi - sveštenička klasa u zajednici Kelta koja je obavljala ne samo svešteničke, već i dužnosti sudije, iscelitelja i učitelja. Jedno vreme pada u zaborav, a ponovo su je se setili sredinom 19. veka kada je otkriven aspirin. Zbog sličnog sadržaja i delovanja salicilnih jedinjenja, lek po njoj i dobija ime. Uz koru vrbe, medunika je jedina biljka koja deluje kao prirodni aspirin.

DELOTVORNOST ČAJA I KORENA

Čaj pripremljen od 25 g buditeljice i preliven sa pola litre ključale vode treba ostaviti da prenoći. Potom se ispija u gutljajima, po jedna šoljica pre jela, 3 do 4 puta na dan. Ovako spremljen čaj izuzetno je delotvoran, a preporučuje se za ublažavanje bolova i grčeva. Podstiče i mokrenje, što je značajno kod izbacivanja bubrežnih kamenčića i upale bubrega.

Za stimulisanje znojenja kada je telo u groznici, dovoljne su do dve šoljice čaja dnevno.

Koren se koristi za brže zaceljivanje rana i odstranjivanje kiselosti iz krvi. Lek se sprema tako, što se 2 do 3 kašičice svežeg izrendanog korena pojedu u toku dana.

Čaj se priprema od 1 do 2 kašičice sitno isečenog svežeg ili osušenog korena koji se potopi u šolju hladne vode, odstoji 6 sata, a zatim se jednom kratko prokuva. Posle 1 do 2 minuta se procedi. Poželjno je da se dnevno popiju 2 do 3 šolje ovako pripremljenog čaja, nezaslađenog, u gutljajima.

izvor: novosti.rs

Medunika (Spiraea ulmaria) DRUGI NAZIVI: močvarnasu ručica, svinjurak, buditeljica, osinka..

OPIS BILJKE:Medunika je višegodišnja, grmolika, do 1,5 m visoka biljka s nezadebljalim i puzavim korenom. Stabljika je uglasta, u gornjem delu razgranata, s perasto sastavljenim i dlakavim listovima. Mali žućkastobeli cvetovi skupljeni su u sastavljene cvasti.Prijatno mirišu, slično kao gorki badem. Ukus korena je sluzav, pomalo oštar, nalik na ukus vanile.

STANIŠTE:Medunika raste na vlažnim livadama, medju vrbama i jovama, uz potoke i manje reke, na svetlim, prostranim šikarama, na zemljištu bogatom ili siromašnom krečnjakom.

VREME CVETANJA MEDUNIKE: od juna do avgusta.

MEDUNIKA LEKOVITI DEO BILJKE: Beru se cvetovi, zatim biljka u cvatu – tako što se odseče 30-40 cm od zemlje, da ubrano bilje ne bi imalo mnogo debelih i odrvenjenih stabljika – a u proleće i jesen sakuplja se i koren medunike. Cvetovi i biljka suše se u senci, dok se koren, pošto se temeljno očisti, naniže i suši obešen u senci na promajnom mestu.

LEKOVITO DELOVANJE: Medunika u cvetovima, korenu, a delom i u listovima sadrži eterično ulje sa jedinjenjima salicilne kiseline, koja čine ovu biljku vrlo pogodnom za lečenje gihta i reumatizma. Velika moć izlučivanja znoja tih salicilnih jedinjenja deluje na brzo izbacivanje svih otrovnih materija, pa je medunika vrlo korisna lekovita biljka za čišćenje krvi. .Čaj od medunike se preporučuje kod vodene bolesti, naročito kod potkožnog i trbušnog nakupljanja vode, kod bolesti bešike i bubrega, kao i protiv glista. Pošto velika količina salicila ne deluje samo protiv procesa truljenja i vrenja, nego i smanjuje povišenu temperaturu tela, medunika je kao lek veoma dobra kod oboljenja želuca i creva usled smetnji u varenju i kao lek za snižavanje povišene temperature. U narodnoj medicini medunika je oduvek hvaljena kao sredstvo koje izbacuje vodu, pa se upotrebljavala kad postoji ipalni nadražaj bubrega. Tu primenu je iše puta potvrdila i zvanična medicina.

Medunika je oduvek važila i kao prirodni lek protiv ujeda besnog psa – žvaće se više puta
dnevno, tokom 3 do 4 dana, sitno isečen svež koren. Kod vodenih otoka nogu i trbuha domaćih životinja daje se čaj od medunike. Kod hromosti teleta veoma je dobar čaj od medunike, bilo kao piće ili kao oblog.

RECEPTI:
Čaj od medunike: Priprema se kao oparak od 1 do 2 kašičice cvetova ili biljke u cvatu za 1 šolju, a pije se u gutljajima 2-3 šolje dnevno, nezasladjeno.

Čaj od medunike II: Sitno isečen suv ili svež koren stavlja se na 6 sati u hladnu vodu, zatim se jednom kratko prokuva, ostavi da stoji 1-2 minuta i procedi. Uzimaju se 1-2 kašičice korena za 1 šolju čaja, a piju se 2-3 šolje dnevno u gutljajima, nezaslađeno.

Sok od medunike: Sveže iscedjen sok iz čitave biljke medunike može da se upotrebi i tako što se dnevno uzima 1 kašika soka s malo vode, bez ikakvog dodatka.

izvor: dijetaizdravlje.com

Podbel - podbjel

Žuti cvetovi podbela, slatkastog mirisa koji podeća na med, otvaraju se na stabljikama obraslim srebrnastim maljama, mnogo pre pojave listova. Zbog ove osobine, u rimsko doba nosio je narodni naziv „Filius ante patrem“ (sin pre oca). Listovi su takođe sa donje strane srebrnaso maljavi, nazubljeni i prilegli uz tlo, a koren je dobro razvijen i ima mnogo podzemnih izdanaka. Najbolje uspeva na glinenim i peskovitim zemljištima a često raste i uz obale reka.

Kao lekoviti deo biljke koriste se cvetne glavice sabrane pre otvaranja cveta i listovi, koji sadrže sluzi, tanine, flavonoide, triterpene, gorki sesquiterpenoid tusilagon, etarsko ulje (bogato beta bisabolenom), inulin, pirolizidinske alkaloide, fitosterole, brojne minerale (kalijum, natrijum, magnezijum, soli azotne i galne kiseline). Najboljeg kvaliteta i sa najvećim sadržajem lekovitih sastojaka su listovi ubrani na osunčanim staništima.

Još od antičkog doba, podbel se korsti za lečenje svih plućnih bolesti, u cilju prevencije ili kao sredstvo koje ubrzava izlečenje, tako da se vekovima koristio kao prvi lek u početnom stadijumu tuberkuloze. Lekoviti sastojci podstiču razređivanje bronhijalnog sekreta i donose olakšanje kod promuklosti, upale grla, bronhitisa i bronhijalne asme, tako da je podbel obavezan sastojak plućnih čajeva. Za spoljnu upotrebu, listovi podbela tradicionalno se primenjuju i kod upale vena, crvenog vetra, upala kože, čireva i opekotina. Tradicionalna kineska medicina preporučuje upotrebu mešavine meda i svežih cvetova.

U narodnoj medicini upotreba podbela se preporučuje i kod glavobolje, svež sok se ukapava za ublažavanje bolova u uhu, a u prah samleveni sveži listovi se mešaju sa mašću i koriste kod bolnih vena. Kupka od omanovog čaja olakšava tegobe kod otečenih nogu, a pušenje listova omana preporučivalo se kod astme i plućnih bolesti.

Obzirom na visok sadržaj vitamina C sveži listovi se mogu koristiti kao dodatak sezonskoj salati.

Kao i oman, i podbel pripada porodici biljaka Asteracee koju osim krupnih prepoznatljivih cvasti karakteriše i svojstvo da kod osetljivih osoba mogu dovesti do pojave alergijskih reakcija. Sadržaj štetnih pirolizidinskih alkaloida takođe predstavlja relativno ograničenje za upotrebu, stoga je nužno poštovati preporučenu dozu, a upotreba ne bi trebala da traje duže od 4-6 nedelja tokom godine. Sadržaj pirolizidinskih alkaloida je i razlog zbog kojega je upotreba ove izuzetno lekovite biljke u nekim Evropskim zemljama zabranjena. U zemljama u kojima je upotreba dozvoljena obavezno je deklarisati sadržaj pirolizidina, tako da se na tržištu nalazi isključivo čaj sa dozvoljenim sadržajem ovih materija, i čija je upotreba bezbedna ukoliko se poštuje preporučena doza i dužina upotrebe. Novija istraživanja sprovedena u Kini pokazala su anti-oksidantne, antimikrobne i protiv upalne efekte ekstrakta podbela. Ova antioksidativna i protivupalna dejstva mogu biti blagotvorna i kod neurovegetativnih bolesti. Laboratorijskim istraživanjima pokazano je da ekstrakti podbela mogu imati povoljno delovanje na regulisanje nivoa šećera kod dijabetesa tip 2, a pokazali su i antikoagulantni efekat, pa se mogu koristiti i u preventivi srčanih bolesti.

tag: podbel, podbjel, 

Izvor: mocbilja.rs