Majčina dušica (Thymus serpyllum) - biljka za žene i ostale

Majčina dušica (Thymus serpyllum) deluje antibakterijski, umiruje. Blizak je rođak timijana (Thymus vulgaris). Odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, angine, smiruje kašalj, pomaže kod upale pluća, obolelih bronhija, bronhijalnog katara i gnojnih procesa u plućima, astme, tuberkuloze i drugih plućnih infekcija i obolenja. Rastvara i omogućava lakše izbacivanje šlajma, a ima i jaku moć dezinfekcije pa je vrlo pogodna kod prekomerne sluzi u organima za disanje.

To je biljka koja pre svega pomaže ženama. Jak je antiseptik za unutrašnje disajne i urogenitalne organe. Ova biljka na organizam djeluje tako da stimuliše psihičke i fizičke funkcije. Deluje i kod seksualnih smetnji jer pojačava i stimuliše seksualne funkcije. Majčina dušica reguliše i podstiče menstruaciju, a koristi se i za lečenje migrene, bolesti bubrega, bešike, anemije, nesanice i reume. Veoma povoljno djeluje na nervni sistem i živce, opušta, smanjuje teskobu, psihičku napetost i nervozu, te omogućava dobar san.

Koristi jačanju oslabjelih, živčanih i reumatiskih bolesnika, kod difterije i padavice. Možemo je upotrebljavati za masažu kod reume, gihta, drhtanja (tremora) udova, opšte živčane slabosti i za jačanje mozga.

Dalji uspesi u lečenju se postižu ako se majčina dušica upotrebi kao sredstvo za jačanje želuca i živaca, kao vrlo delotvoran napitak kod obolenja želuca i creva – naročito smanjuje želudačane grčeve – kao i kod nesanice odraslih i dece. Jača želudac, pomaže u slučaju diareje i želudačnih tegoba.

Lekoviti sastojci ove biljke su samo u listu i u cvetu, a njena eterična ulja opuštaju mišiće. Obiluje željezom, kalcijumom, timolom, karvakrolom, gorkim jedinjenima, flavonima i ostalim lekovitim sastojcima.

Ona jača imuninet, koristi se i kao čaj i kao začin, odličana je za sezonu gripa i prehlade. Preliminarne studije pokazuju da povećava količinu omega 3 masnih kiselina prisutnih u bubrezima. Kao i druge vrste iz te porodice, bogata je antioksidansima.

Peimenjuje se i za poboljšanje vida – u svako jelo stavljati malo majčine dušice, umivati oči u vodi u kojoj se natapala majčina dušica. Ponavljati sve dok se vid potpuno ne oporavi.

Za zaštitu u vrijeme epidemija se preporučuje svakodnevna upotreba čaja od majčine dušice, jer ona ima svojstvo da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a neke i uništava. S obzirom na to da njeni sastojci lako izvetre potrebno je da čaj pripremate u poklopljenoj posudi kako ne bi izgubio lekovita svojstva. Kašiku majčine dušice prelijte sa dva decilitra vrele vode, poklopite i ostavite da stoji pola sata. Kad se čaj ohladi, procedite ga i popijte. Ako vam smeta gorčina, zasladite ga medom.

Dobro je sredstvo za dezinfekciju tela a koristi se i za dezinfekciju bunarske vode. Takođe, čaj od majčine dušice je odličan lek protiv neprijatnog mirisa nogu.

Majčinu dušicu ne bi smele da uzimaju osobe sa komplikacijama žuči i jetre, sa akutnim čirom na želucu kao ni osobe sa slabim želucem.

Drugi nazivi:

babina duša, babja dušica, bakina dušica, bukovica, vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, dušicina, dušicka, materina dušica, materka, tamjanika, čubrić, maternika, poljski timijan, poponac, vrisak.

Majčina dušica raste na sunčanim suvim padinama, kamenjarima, pašnjacima, livadama, u parkovima, vrtovima… trajni je grm 20-30 cm visok. Listovi su nejednakih veličina i oblika, grubi, gotovo kožasti. Roze do lila cvetići stvaraju okrugle cvetove na vrhovima stabljike, jakog su i prijatnog mirisa.

Autor Zoran Perković

Đurđevak

Đurđevak (Convallaria majalis)  - đurđica - ima male izuzetno lepe, kao zvončiće, bele mirisne cvetiće, koji vise  raspoređeni kao u grozdovima. Cveta tokom maja meseca. Ima debeo člankovit koren, beličast i širi se horizontalno. Iz njega se razvija 1-3, a najčešće 2 lista, koji su na dugačkoj dršci, i cvetna stabljika koja je kraća od listova. Đurđevak se brzo širi i pokriva tlo zahvaljujući svom korenu - rizomu kojim se i razmnožava. Moze se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na umereno plodnim zemljištima, a uspeva i ispod drveća, gde zbog jake senke čak ni trava ne raste. U prirodi se nalazi u senovitim šumama, posebno u hrastovim, u šikarama, brdskim livadama, a uzgaja se i oko kuće. Đurđevak je na mnogim mestima proređen zbog prevelikog iskorišćivanja. Ipak, zahvaljujući svom brzom vegetativnom razmnožavanju retko dolazi do istrebljenja.

Đurđevak je OTROVAN, svi delovi su mu ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snežnobeli, prijatnog mirisa, plod je crvena bobica sa plavim semenkama. Listovi i cvetovi đurđevka sadrže eterično ulje, saponine, smole, organske kiseline i šećere, koji kada se prerade na pravilan način imaju korisna svojstva, ali pored njih, ova biljka sadrži otrovne glikozide i otrovni alkaloid konvalmarin koji mogu biti opasni po zdravlje.Lekovito delovanje: u narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture cveta u rastvoru alkohola ili votke, kao umirujuce sredstvo i za smanjivanje bolova kao i kod upalnih procesa. Cvet se upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, moždanog udara – kapi. U Nemackoj se upotrebljava "Hartman" voda za paralizu – za tu vodu se sakupljaju cvetovi posle zalaska sunca, suše se i kuva se caj. U Engleskoj se cvetna voda upotrebljavala za lečenje živaca, protiv glavobolje i kao preventivno sredstvo kod zaraznih bolesti i epidemija. 

U službenoj medicini se koristi za lecenje srčanih bolesti, jača srčane kontrakcije i usporava rad srca. Ima blagotvorno dejstvo na arterije. Danas farmaceutska industrija proizvodi veliki broj preparata od njega. Koristi se cela biljka, cvetovi lišće i koren. Deluje i kao diuretik - pojačanim izlučivanjem mokraće, posebno kod ljudi koji imaju kardiovaskularna oboljenja. Za lečenje srčanih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Bere se cvet i lišće, list dužine 2-3 cm, a cvet dužine do 1 cm. Biljku treba brzo sušiti i čuvati u dobro zatvorenim limenkama ili teglama, jer vazduh i vlaga brzo kvare lekovita svojstva. Suši se u hladu, na papiru ili tkanini uz češće mešanje. Sveža biljka je lekovitija i postojanija i jače deluje.

Biljka je vrlo otrovna pa se zbog toga ne preporučuje bilo kakva priprema leka u kućnim uslovima pa čak ni branje bez rukavica, nakon branja rukavice baciti a ruke oprati toplom vodom i sapunom. Trudnice i deca ne bi smeli da diraju niti da beru đurđevak. Prilikom branja uvek OPREZNO !!! Ukoliko dođe do trovanja prepoznaće se po sledećim znacima: jak proliv, povraćanje, opšta slabost i iznemoglost. Srećom postoji protivotrov koji se priprema tako što se kuva hrastova kora u mleku. Ako imate ovakve simptome, odmah potražite lekarsku pomoć.

Svi delovi đurđevka, uključujući i plodove, su veoma otrovni i iz tog razloga nije preporučljivo kućno  lečenje sa njim.

Autor Zoran Perković

Vranilovka

 

Divlji origano, u narodu poznatiji kao vranilovka, vranilova trava, mravinac, bakina trava, dobra misel, divlji mažuran, džodžan, je lekovita biljka koju bi svako od nas trebao da ima u svom domu. Najčešće se koristi u obliku čaja ili uljanih kapi koje možemo sami napraviti.

Vranilova trava je autohtona biljka mediteranskih regiona južne Evrope i centralne i južne Azije, ali moguće je uzgajati je u bilo kom regionu umerene klime. Latinski naziv za ovu biljku je Origanum vulgare.

Ova aromatična biljka, pomalo opora i gorka, prirodni je lek za nesanicu i opuštanje, grčeve, stomačne tegobe, plućne bolesti i higijenu usta. Takođe se koristi za lečenje urinarnih infekcija i upala vezanih za urinarni trakt.

S obzirom na to da se eterično ulje ove biljke izlučuje preko sluzokože, a ima jaka antiseptična dejstva, korisna je i kod infekcija grla, sinusa i desni. Vranilova trava osim antiseptičnog dejstva deluje i antigljivično. Zato se smatra idealnom u borbi protiv kandidijaze. Po svojim svojstvima smatra se najmoćnijim prirodnim antibiotikom, a naročito je efikasna protiv bakterija iz roda stafilokoka. Dobre efekte ulje vranilovke pokazalo je i protiv ešerihije koli, salmonele i drugih čestih bakterija.

Ukoliko pijete čaj od divljeg origana on će imati pozitivna dejstva na lečenje upalnih i drugih procesa na koži, kao što je ekcem, osip i bradavice, ali ga pijte u umerenim dozama jer prevelika doza ovog čaja omamljuje.

Prilikom upotrebe ulja divljeg origana potrebno je da se vodi računa zbog toga što pored bakterija koje su patogene, može da uništi bakterije koje su prirodno prisutne u organizmu. Iz tog razloga neophodno je da se prati uputstvo za upotrebu preparata ili konsultuje sa farmaceutom.

Izvor: lavie.rs

Vranilova trava osim antiseptičnog dejstva deluje i antigljivično. Zato se smatra idealnom u borbi protiv kandidijaze

ČAJ od vranilovke ili divljeg origana prirodni je lek za opuštanje i nesanicu, grčeve, stomačne tegobe, plućne bolesti, higijenu usta i urogenitalne infekcije. S obzirom na to da se etarsko ulje ove biljke izlučuje preko sluzokože, a ima jaka antiseptična dejstva, korisna je i kod infekcija grla, sinusa i desni.

Vranilova trava osim antiseptičnog dejstva deluje i antigljivično. Zato se smatra idealnom u borbi protiv kandidijaze.

Najnovija istraživanja pokazala su da je najdragocenije ulje dobijeno iz listova vranilovke. Po svojim svojstvima smatra se najmoćnijim prirodnim antibiotikom, a naročito je efikasna protiv bakterija iz roda stafilokoka. Dobre efekte ulje vranilovke pokazalo je i protiv ešerihije koli, salmonele i drugih čestih bakterija.

Pri upotrebi ulja divljeg origana potrebno je da se vodi računa zbog toga što pored bakterija koje su patogene, može da uništi bakterije koje su prirodno prisutne u organizmu. Iz tog razloga neophodno je da se prati uputstvo za upotrebu preparata ili konsultuje sa farmaceutom.

Čaju od vranilovke u malim dozama deluje stimulativno, a u većim - omamljuje. Spolja, ovaj ukusni čaj, koristi se za lečenje upalnih i drugih procesa na koži, kao što je ekcem, osip i bradavice.

Čaj se priprema tako što se kašika osušenih grančica divljeg origana prelije sa 250 ml ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 30 minuta. Potom se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po mogućstvu nezaslađen.

REŠITE SE EŠERIHIJE

MEŠAVINA od 500 g belog sleza, 100 g lista vreska, 100 g lista ruže, 100 g cveta vranilovke i 100 g suvih peteljki od trešnje smatra se efikasnom protiv bakterije ešerihije koli.Sastojke čajne mešavine dobro izmešajte i usitnite. Čaj se priprema od dve kašike mešavine i pola litra vode. Čaj se pije tokom dana umesto vode čitavu sedmicu.

izvor: novosti.rs

Podstiče lučenje žuči, znojenje, iskašljavanje, leči grip, groznicu, stomačne tegobe. Efikasno može da eliminiše ešerihiju koli, kandidu, razne viruse i parazite

Dugovečna žbunasta zeljasta biljka vranilova trava (Origanum vulgare) ili divlji origano izuzetno je popularna u italijanskoj i grčkoj kuhinji. Na grčkom njeno ime znači "radost planina" jer pleni karakterističnim aromatičnim, blago gorkim ukusom listova. Snaga arome varira, ako je dobrog kvaliteta ukus je toliko snažan, da gotovo jezik utrne.

Vranilova trava je u narodu vrlo cenjena zbog nutritivnih, antioksidantnih i drugih blagotvornih svojstava. Iako je tipično mediteranska biljka, u Srbiji je vrlo rasprostranjena. Najčešće uspeva na sušnim obroncima i livadama, šumskim padinama, šikarama.

Cveta od kraja juna do oktobra, zavisno od nadmorske visine staništa, a cvetovi su purpurne cvasti na vrhu stabljike, prijatnog mirisa i privlačnog izgleda. Divlji origano je po sastavu i delovanju sličan majčinoj dušici, pa na istovetan način može i da se upotrebi. Lekoviti delovi su vrhovi grančica u cvetu, koji se suše i koriste kao lek i začin.

Sadrži veće količine izuzetno važnih esencijalnih ulja kao što je karvakrol, timol, limonen, pinen, ocimen i kariofilen. Biljka je bogata i polifenolnim flavonoidima, antioksidansima, vitaminom A, karotenom, luteinom, zea-ksantinom i kriptoksantinom. Zovu je čudesnom i zbog obilja minerala: kalijuma, kalcijuma, mangana, bakra, gvožđa i magnezijuma.

Kalijum je izuzetno značajan sastojak ćelija i telesnih tečnosti, reguliše rad srca i krvnog pritiska. Mangan i bakar su u organizmu zaduženi za antioksidantne enzime, dok gvožđe pomaže u sprečavanju anemije. Magnezijum i kalcijum su važni za zdravlje kostiju.

Lišće i cvetovi divljeg origana imaju antiseptičko dejstvo, a pomažu i protiv grčeva i nadimanja jer sprečavaju pritisak dijafragme na pluća. Biljka je i holagog jer podstiče lučenje žuči, znojenje, iskašljavanje. Esencija biljke kada se uzima oralno, leči prehladu, grip, groznicu, stomačne tegobe, bolne menstruacije.
Sastojak timol poseduje antibakterijska i antigljivična svojstva. Etarsko ulje vranilovke sadrži čak 50 odsto timola, zbog čega je izuzetno moćan, prirodni lek protiv bakterija. Bogata je riznica vitamina C, koji organizmu pomaže da razvije otpornost prema infekcijama, a podstiče i izbacivanje štetnih slobodnih radikala.

BLAGOTVORNI ČAJ

Osim za lečenje različitih bolesti, čaj se koristi i za jačanje organizma. Istraživanja su potvrdila da efikasno može da eliminiše ešerihiju koli, kandidu, ali i razne viruse i parazite koji ugrožavaju zdravlje. Izuzetno je delotvoran kod respiratornih infekcija, bronhitisa i astme, upale crevne sluzokože.

Zbog prijatnog ukusa se pije i radi uživanja, bez posebnog zdravstvenog povoda. Spolja se koristi za lečenje upalnih i drugih procesa na koži, kao što je ekcem, osip, bradavice, psorijaza...

Priprema se tako što se supena kašika osušenih grančica divljeg origana prelije sa 250 ml ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji 30 minuta. Potom se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po mogućstvu nezaslađen.

izvor: novosti.rs