Avokado je jako zdrava namirnica koja obiluje vlaknima

Zeleni egzotični plod ne baš prihvatljive cijene često zaobilazimo, no treba znati da je avokado vrijedan svakog novčića. Naime od samo jednog avokada možete pripremiti namaz, ukusnu salatu i poznati guacamole umak i ono najvažnije tijelo opskrbiti neopisivom količinom zdravih sastojaka zbog kojih je avokado uvršten u jednu od najzdravijih namirnica svijeta.

Mononezasićene masti i omega 3 masne kiseline – avokado sadrži oleinsku i linoleinsku kiselinu koje su učinkovite u smanjenju lošeg (LDL) kolesterola, dok istovremeno povećavaju razinu dobrog (HDL) kolesterola.

Jednostruko nezasićena oleinska masna kiselina čini 59% ukupnog sadržaja masnoća u avokadu.

Folna kiselina – ili vitamin B9 jedan je od 8B vitamina koji tijelu pomažu hranu pretvoriti u energiju, iznimno je važan za zdravlje kože, kose i jetre. Folna kiselina ključna je za pravilno funkcioniranje mozga i ubrzan rast stanica što je posebno važno tijekom perioda brzog rasta i diobe stanica, kao što su rano djetinjstvo i trudnoća. Folna kiselina je također bitna za metabolizam homocisteina i pomaže u održavanju normalne razine ove aminokiseline povezane sa srčanim bolestima.

“Avokado obiluje vlaknima koji su svakodnevnoj prehrani nužni za reguliranje probave i kao zaštita probavnog sustava”

Lutein – ovo je karotenoid (prirodni pigment) koji štiti od određenih vrsta raka, te smanjuje rizik od makularne degeneracije, vodećeg uzroka sljepoće u odraslih osoba od 65 godina. Djeluje kao filtar sunčanog svjetla apsorbirajući opasne UV zrake i smanjuje rizik od degeneracije oka i sprečava razvoj očne mrene.

Avokado sadrži 3 puta više luteina nego druge vrste povrća i voća.

Oleinska kiselina i kalij – obje od ovih hranjivih tvari također pomažu u snižavanju kolesterola i smanjuju rizik od visokog krvnog tlaka. Avokado sadrži 3 puta više kalija od banane, izvor je željeza, bakra, fosfora i magnezija.

Ulje iz ploda avokada sprečava djelovanje slobodnih radikala, opasnih molekula koje oštećuju tjelesne stanice i uzrokuju prijevremeno starenje te nastanak brojnih bolesti. Antioksidansi iz avokada jedini uklanjaju slobodne radikale iz pogonskog dijela stanice.

Avokado obiluje vlaknima koji su u svakodnevnoj prehrani nužni za reguliranje probave i kao zaštita probavnog sustava jer snižavaju rizik od hemoroida i divertikularne bolesti. Vlakna pomažu kod regulacije težine jer zahtijevaju više žvakanja, vežu vodu na sebe, povećavaju volumen i duže se zadržavaju, što daje osjećaj sitosti i smanjuje opasnost od prejedanja, a nemaju nikakvu kalorijsku vrijednost.

Izvor:

narodnilijek.com

Lekovita priroda - ribizla

Niacin, koji se u značajnim količinama nalazi u ribizli, važan je za nerve, pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu, vitamin C za teške infekcije...

Ukusna i lekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.

Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.

Bobice sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, kao što je avitaminoza. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Dobar je i izvor vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Obezbeđuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Takođe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo.

Zbog sadržaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.

Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.

Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Takođe ima sitne, sočne bobice, koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste kao voćni sokovi, sirup, džem i kompot.

Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadržaj vitamina C sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva do tri minuta da odstoji, procedi i pije.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma... Sok pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu, koja sadrži velike količine niacina važnog za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na sveukupno zdravlje organizma. 

VINO KAO ČISTAČ KRVI

Kao dobar čistač krvi preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino dobija se kada se ribizle, po želji kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

 Izvor:

webmedicina.org

Bokvica: jedna od devet najlekovitijih biljaka

Svrstava se među devet najlekovitijih domaćih biljaka. Poslednjih godina na plantažama širom Evrope gaji se bučak, vrsta bokvice poreklom sa Mediterana

Po šumama, na livadama i pašnjacima, pored puteva i blizu naselja, raste bokvica (žilovlak, trputac, vučac, popova lozica), kako travari tvrde, jedna od devet najlekovitijih biljaka. U Srbiji raste oko 20 vrsta ove biljke, ali se po obliku listova i cvasti razlikuje nekoliko vrsta koje su najrasprostranjenije, a koriste se kao hrana i lek.

Reč je o ženskoj, širokolisnoj (Plantago major), muškoj, uskolistoj (Plantago lanceolata) i srednjoj bokvici (Plantago media). Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima u rozeti i cvetaju od proleća do zime.

S obzirom na to da nisu otrovni ni škodljivi, mladi listovi bokvice, naročito ženske, koristili su se za ishranu, pogotovo za vreme ratova i gladnih godina. Danas se, pak, kao prolećna vitaminska salata u jelovniku često nađu mladi listovi i sveže isceđen sok, jer su odlično profilaktičko sredstvo.

Kada je reč o lečenju, lekovite osobine imaju osušen i svež list ubran dok biljka cveta, kao i koren koji može da se vadi tokom cele godine. Ipak, iako su hemijski sastav i dejstvo sve tri vrste bokvica gotovo isti, u narodnoj medicini najviše se ceni i najčešće upotrebljava širokolina, ženska bokvica.

U svim delovima biljke ima heterozida, aukubozida i enzima invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima i tanina, pektina, limunske kiseline, vitamina C, saponozida i fitoncida, dok seme, koje se u narodnoj medicini mnogo ređe koristi, sadrži sluzi, masno ulje, belančevine i šećer.

Bokvica je mnogo cenjena kao snažno antibakterijsko sredstvo. Naučno je dokazano da list deluje protiv raznih upala kože i sluzokože i pojačava lučenje tečnosti u plućima, što olakšava iskašljavanje guste sluzi iz organa za disanje. Zato je i nezaobilazan činilac jednog od najpoznatijih farmaceutskih sirupa protiv kašlja. Osim toga, bokvica smanjuje učestalo mokrenje i blagotvorno deluje na organe za varenje (protiv proliva, grčeva, čira želuca i dvanaestopalačnog creva). Od soka isceđenog iz mladih listova bokvice, farmaceuti pripremaju pastile prijatnog ukusa koje se koriste za lečenje organa za disanje u slučaju da pacijent boluje od hroničnog bronhitisa, zapaljenja ždrela (faringitisa) i upale grkljana (laringitisa).

U narodnoj medicini, bokvica je omiljeni lek. Gotovo da nema onih koji za nju ne znaju, a čini se i da nijednu drugu domaću lekovitu biljku ne upotrebljavaju tako često kao bokvicu. Svež list je odličan za lečenje rana, ogrebotina, posekotina, uboda osa. Uspešno leči i rane od žuljeva a svaka oteklina posle udarca splasne ako se na nju stavljaju oblozi od listova ove biljke. S obzirom na to da je poslednjih godina sve više pacijenata koje muči neka alergija, travari podsećaju da se bokvica u prošlosti potvrdila i kao izuzetan antialergen. Osim toga, koristi se i u kozmetici, jer se njen sok smatra veoma uspešnim sredstvom za uklanjanje akni i gnojnih bubuljica.

Poslednjih godina na plantažama širom Evrope, gaji se bučak (Plantago psyllium), vrsta bokvice poreklom sa Mediterana. Njeno seme se koristi kao odličan izvor sluzi koja se koristi za blago čišćenje creva (laksativ) i posebno se preporučuje pacijentima koji imaju hroničan zatvor i hemoroide.

OBLOG

Sveže ubrane listove bokvice operite, izgnječite na dasci oklagijom, stavite na ranu ili posekotinu i učvrstite zavojem.

Sirup

- 4 šake listova bokvice

- 300 g meda

Dobro oprane listove sameljite na mašini za meso i dobijenu smesu procedite kroz tri sloja gaze. Dodajte med, promešajte i desetak minuta kuvajte na tihoj vatri neprekidno mešajući dok smesa ne bude gusta. Topao sirup sipajte u staklene flašice i čuvajte u frižideru. Protiv kašlja, uzimajte tri do četiri puta dnevno po kašiku sirupa.

UBLAŽITE NAPADE KAŠLJA

- 20 g listova muške bokvice

- 20 g cvetova belog sleza

- 20 g cvetova i listova podbela

- 20 g morača

Sa pola litra provrele vode prelijte tri kašike mešavine, odmah poklopite i posle tri sata procedite. Tečnost možete da zasladite medom i svaki drugi sat uzimajte po kašiku čaja.

IZLEČITE UPALU BEŠIKE

- 2 kašičice listova bokvice

- 2 kašičice majčine dušice (Thymus serpyllum)

- 2 kašičice timijana (Thymus vulgaris)

Kašičicu mešavine prelijete sa dva i po decilitra vrele vode, poklopite, sačekajte pet minuta, procediti i pijte u gutljajima.

NAPOMENA: Ova mešavina je blagotvorna i protiv bronhijalne astme i loše funkcije jetre.

Izvor:

webmedicina.org