Mnoge vrste začinskog bilja mogu da rastu i u posudama ili većim saksijama. Za određene vrste je ipak poželjno imati baštu. Međutim, biljke koje uspevaju na ograničenom prostoru su: Bosiljak (kome treba velika saksija), krbuljica, sitni luk, mirođija, lavanda, matičnjak, alojzija, majoran, nana, peršun, rukola, ruzmarin, žalfija, estragon, majčina dušica i vresak.
Sve navedene biljke dobro uspevaju u saksijama i žardinjerama.
Peršun (Petroselinum sativum) sejati u martu i držati ga na sunčanoj strani. Peršun je odličan izvor vitamina A, B i C. Koristi se za supe i kao dodataka raznim jelima. Čaj od peršunovog lišća pospešuje izlučivanje mokraće (diuretik) i blago pročišćava creva (laksativ).
Bosiljak (Ocimum basilicum) ima raznih varijeteta. Trebalo bi ih posejati u aprilu ili maju. Ova biljka ne voli "promaju", ali obožava sunce. Bosiljak ima neobične varijetete i ima veom jak miris. Kao poluotporna jednogodišnja biljka, gaji se u umereno hladnim podnebljima. Većina ljudi zna samo za veliko, meko lišće "salatastog" bosiljka, ali pored njega postoji još mnogo varijeteta koje možete izabrati, poput "Tamnog opala" s ljubičastim listovima. Bosiljak se koristi u salatama, kao i u kuvanim jelima. Ako vam se ukaže prilika, probajte da posadite žbunasti bosiljak, koji ima gomilu sitnih listova, cimet bosiljak, anis bosiljak i limun bosiljak.Nezaobilazan je dodatak jelima s paradajzom. Poboljšava varenje hrane (digestiv) i odličan je antioksidant.
Žalfija (Salvia officinalis) seje se u martu, a najbolje uspeva na kamenitom tlu. Odgovara joj osunčano mesto i ne podnosi veliku vlagu oko korena. Žalfija se gaji sama u saksiji napunjenoj mešavinom šljunka i zemlje. S vremena na vreme zemlju bi trebalo da nađubrite, da bi bila žbunastija, a vrhove izdanaka redovno odsecajte. Žalfija se koristi za pripremanje odličnog čaja protiv gušobolje i obavezno se dodaje jelima s paradajzom. Cenjen je antiseptik, odlična je za dezinfekciju usta i grla, upale desni i za inhalacije protiv prehlada.
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se seje u martu, a "pelceri" se sade u septembru i oktobru. Ruzmarin uspeva na svim vrstama zemlje, voli sunce i ne voli često zalivanje. Čaj od ruzmarina stimuliše lučenje žuči, smiruje glavobolju i leči infekcije disajnih puteva. Koristi se kod pripremanja mesa od ribe, girosa ...itd.
Vlašac (Allium schoenoprasum) voli rastresitiju zemlju u koju se bar jednom mesečno dodaje đubrivo. Posejte ga krajem marta, ali s obzirom na to da brzo i bujno raste neophodno je da ga svakih dvadesetak dana potkraćujete. Saksiju stavite na osunčano ili polusenovito mesto. Vlašac, inače, ima osobine kao i luk. Salatama, supama i jelima od mesa dodaje se pre kraja kuvanja, jer lako gubi lekovitost kao i gvožđe i vitamine A i C.
Pitoma nana (Mentha piperita) se rasađuje u martu. Za uzgoj "traži" zemljište s mnogo vlage a uspeva na suncu ili u poluseni, što znači da je važno da je često zalivate. Nana se svake godine mora obavezno presaditi u drugu zemlju ili staru zemlju izmešanu i osveženu đubrivom. Sveži listovi se koriste za pripremanje čaja, ali i kao dodatak jelima koja se teško vare kao što su pasulj i kupus. Nana je proveren lek protiv tegoba sa varenjem, neguje usta i zube i osvežava dah.
Majčina dušica (Thymus serpyllum) odlično uspeva u suvoj zemlji bogatoj mineralima, a seje se s proleća. Zalivajte je umereno i ne preterujte jer može da istruli. Osim toga obavezno joj povremeno odsecajte vrhove. Majčina dušica deluje antibakterijski, umiruje, odlična je u borbi protiv infekcija disajnih puteva, a pomaže i u slučaju dijareje i želudačnih tegoba. Majčina dušica se koristi i za dezinfekciju bunarske vode. Takođe, čaj od majčine dušice je odličan lek protiv neprijatnog mirisa nogu.
Matičnjak (Melissa officinalis) se uzgaja kao i majčina dušica. Sprečava grčeve u organima za varenje, pomaže protiv menstrualnih tegoba, a čaj od matičnjaka dokazano umiruje živce i uspavljuje. Prema narodnom verovanju, platnena kesica s matičnjakom, stavljena pod jastuk garantuje lepe snove.
Origano (Origanum vulgare) se, takođe, uzgaja u istim uslovima kao matičnjak i pitoma nana. To znači da origano, nanu i matičnjak možete gajiti zajedno u jednoj većoj saksiji. Origano je nezaobilazan u jelima mediteranske kuhinje, dobar je izvor vitamina C i antioksidans. Ukoliko dodajete origano u jelo, on bukvalno zamenjuje biber i so.
Na kraju, izbor začinskog bilja je na vama. Planirajte da sejete ili sadite samo one vrste bilja koje ćete zaista koristiti u kuhinji i držite se pravila - sve umereno i bez preterivanja.
Ono što je najvažnije jeste da povremeno promenite kulturu začinskog bilja u saksijama. Nije neophodno da menjate zemlju već samo da zamenite mesta biljkama. To možete uraditi tek pošto biljke uđu u stadijum mirovanja.
izvor:mojeiskustvo.com/
Нема коментара:
Постави коментар